Čiji je Kipar?

Politika

Jedna od 5 zemalja Eropske Unije koja nije priznala Kosovo, Kipar je i sam danas podeljen na Tursku republiku Severni Kipar i na južni deo Republike Kipar. Prvu priznaje samo Republika Turska. Danas ako bismo ušli prvo u Severni Kipar i potom hteli da se spustimo južno, u Republiku Kipar, postoji velika mogućnost da nastane problem na granici zato što Grci kao narod koji živi na teritoriji Republike Kipra ne priznaje Severni deo kao zasebnu državu, već kao tvorevinu oduzetu od njih u prošlosti. U Severnom Kipru vlast drže Turci. Glavni grad Nikozija, u Evropi je jedina prestonica koja je podeljena. Izmedju dve države postoji bafer zona, ničija zemlja koju čuvaju Ujedinjene Nacije kako bi obezbedile mir između ova dva naroda. Skoro 80% Kipra čine Grci dok postotak Turaka iznosi oko 18%.
Hajde da se osvrnemo na istorijske podatke kako bismo možda lakše rešili pitanje podele Kipra.
Nisu ni Grci ni Turci prasedeoci ove države. Zapravo nije sasvim poznato koji je prvi narod koji je Kipar odredio kao svoje stanište, ali se smatra da nisu Indoevropskog porekla. Taj narod živeo je tu sam sve do dolaska Grka u drugom milenijumu. Za Grke je Kipar veoma važan kako zbog položaja i istorije, tako i zbog popularne grčke mitologije. Naime, par Bogova je rođeno baš na ovom ostrvu, od kojih je najpoznatija Afrodita, boginja lepote. I dan danas postoji plaža i kamen oko kojeg je ona prema legendi nastala iz morske pene.
Dakle, ako posmatramo koji od ovih naroda je prvi došao na teritoriju Kipra, onda bi to svakako bili Grci.
Kipar je zapadao pod vlast mnogih naroda, bio je i rimski, arapski, bio je čak jedno vreme i politička teritorija koju je delilo više suverenih država koje ga nisu delile u nacionalne zone već su jednako vladale celom državom. Bio je britanski, mletački, a tek od 16. veka njime vladaju Osmanlije.
Period turske vladavine, najteže je pao stanovnioima Kipra koji nisu mogli da nađu zajednički jezik sa narodom druge vere, drugog jezika, drugačijih političkih shvatanja. Grci u ovom periodu nisu mogli da se izbore za prevlast, država je polako propadala pod Turcima. Velike su bile razlike između dve civilizacije. Uprkos ustancima koje su Grci dizali kako bi povratili vlast i mir u državi, Turska je i dalje ostajala na njenon čelu. Udruženje Filiki heterija koje se borilo protiv turske vlasti za nezavisnost imalo je podršku i mnogih Srba.
Na Berlinskom kongresu. Britanija se ponovo vraća na vlast Kipra u dogovoru sa Turskom, u zamenu za podršku Turcima u ratu sa Rusijom.
Tokom prvog i drugog svetskog rata Kipar je bio pod velikim uticaje Britanije, baš kao i ranije. Grci na Kipru nisu podržavali novu vlast te se osniva organizacija Enosis koja se borila za nezavinost. Upravo član Enosis-a bio je i prvi predsednik nezavisnog Kipra Makarios III.
Tek 1960. ova država postaje nezavisna. Ta nezavisnot sa sobom nije donosila mir. Kipar je narednih godina bio pod napadon Turske i Britanije. Grci sa Kipra želeli su da se ujedine sa Grčkom međutim Turci koji su i dalje živeli tamo nisu hteli ni da čuju za takvu mogućnost. 1968.godine na Kipar dolaze Ujedinjene nacije koje i dan danas borave tamo. Kipar je danas podeljen na dva dela Zelenom linijom, i na teritorije Britanije koje nisu posebno odvojene kao ove dve celine. 1983. godine Turci sami proglašavaju nezavisnost Turske republike Severni
Kipar. Država Kipar Evropskoj Uniji pristupa od 2004, ali samo Republika Kipar-južni deo iako i Severni deo pripada istoj celini.
U zavinosti od toga koga pitate -Čiji je Kipar, dobićete jedan od dva odgovora-Grčki i Turski, ali većina će se složiti da je Grčki.

Autor: Ivona Đurić

2 thoughts on “Čiji je Kipar?

Ostavite odgovor na Tamara Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *