Koju smo hranu uzeli od Turaka

Recepti

Da li ste znali da srpska sarma nije ista kao i turska sarma? Glagol-sarmak znači doslovno uvijati, međutim Turci koriste i izraz dolma, od glagola-dolmak što znači puniti. Sve što je punjeno, oni će nazvati upravo-dolma. Tako je dolma biber-punjena paprika.
Sarma se kod Turaka sprema najčešće od listova vinove loze i puni se pirinčem ili bulgurom, vrstom pšenice.Te sarme podsećaju na srpske sarmice od zelja i veoma su sitne. Često se jedu prstima, usput. Znamo da su srpske sarme veoma bogatog punjenja, velike u odnosu na turske sarme i veoma masne. Najčešće se uvijaju u kiseli kupus, a postoje i posne sarme, koje će se puniti samo pirinčem i začinima.
Srpska kuhinja, prirodno se menjala pod uticajem Turaka koji su vladali Srbijom oko 350 godina. Turci Osmanlije su kao narod sa istoka imali pristup raznim vrstama začina koji se nisu prodavali niti proizvodili u Srbiji. Dolaskom Turaka na naše prostore, dnevni meni na jednoj prosečnoj srpskoj trpezi proširio se za nekoliko tradicionalnih turskih jela. Tako je i dan danas najpoznatiji doručak na Balkanu koji je došao iz Turske-burek. Neki će reći da burek ne može biti burek sa sirom već je to sirnica, ali bilo kako bilo, u Turskoj se burek puni i mesom i sirom i krompirom. Uz dobar jogurt, u Turskoj je to ajran, specijalno piće koje podseća na kiselo mleko odnosno gušći jogurt, ova hrana predstavlja omiljeni izbor naših ljudi kada je reč o prvom obroku u toku dana. Danas postoje razne verzije bureka, pa tako i oni slatki-burek sa višnjama, pica burek, burek sa kremom…
Za ručak, uz naravno meze koje prethodi kod oba naroda, Srbi će često pripremiti ćufte sa paradajz sosom, možda ni ne sluteći da je ovo jelo poteklo od turskog jela köfte-kuglice sa mesom. Jedno od dodataka ručku, pilav takođe je došao iz Turske. To je jelo od pirinča koje se sprema sa začinima i dodacima mesa, pečuraka i povrća, prema ukusu.
Turske čorbe zauzimaju posebno mesto u njihovim obrocima, što je čini se prešlo kao običaj i kod nas. Mnoge srpske porodice čuvaju tradiciju ručavanja nedeljom, kada se cela porodica okupi, ma koliko neko bio zauzet. Taj ručak obiluje hranom koja se iz nedelje u nedelju menja, na trpezi se mogu naći razni specijaliteti, ali jedino jelo koje je uvek isto je upravo čorba. Srbi čorbe prave od paradajza, pečuraka i drugih namirnica.
Turci su veliki gurmani i kao takvi poznati su i po svojim slatkišima koje možemo videti i na spisku deserata kod naših domaćica.
Tako će naša domaćica spremiti baklavu sa orasima, dok turska domaćica to najčešće pravi sa pistaćima i lešnicima. Obe kuhinje koriste šerbet kako bi se baklava prelila. Šerbet je izvorno mešavina vrele vode i preprženog šećera, koju mi nekad pripremamo i sa mlekom. Tu su i urmašice, tufahije i nezaobilazna alva… Može se reći da su svi ovi deserti koji su došli od Turka veoma slatki i teški obroci.
Česta poslastica koju kad god odemo kod neke starije osobe u goste možemo okusiti je ratluk. Ratluk može biti raznih ukusa, najčešći je od oraha, ruže ili voća.
Iako mnogi smatraju burek, sarmu i druge specijalitete turske kuhinje srpskom, oni to nisu. Došli su kod nas posredstvom Turaka koji su pored jela doneli neke običaje, pića i reči u naš narod.

Autor: Ivona Đurić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *