Kao što se Hrišćanstvo, kao jedna od najvećih monoteističkih religija nastala u 1. veku podelilo na dve grane- pravoslavnu i katoličku, tako se i Islam kao religija muslimana podelio na dva pravca- sunitski i šiitski.
Sunizam predstavlja veći pravac Islama, dok je Šiizam u manjini. Sunizam je po rasprostranjenosti odmah nakon katolicizma. Postoje i druge denominacije Islama međutim one su prihvaćene kod znatno manje grupe ljudi.
Da bi se lakše razumela razlika između ove dva pravca, potrebno je prvo razumeti šta je Islam, i na čemu se on bazira.
Islam, kao jedna od najvećih religija koja se zasniva na veri u samo jednog Boga, veoma je rasprostranjena po svetu. Odnosi u Islamu uređeni su šerijatskim pravom. Kuran je sveta knjiga Muslimana u kojoj su ispisane Alahove reči upućene Muhamedu, međutim on ne sadrži sve pravne norme, pa se i šerijatsko pravo ne zasniva samo na njemu. Prorok Muhamed je veoma važna ličnost u ovoj religiji pošto sva učenja o njoj potiču upravo od njega. Prema verovanju, on je poslat od strane Boga da propoveda učenja drugih proroka među kojima je i Isus. Muhamed je imao rođaka, kasnije zeta Aliju koji je veoma važan faktor u podeli između sunita i šiita 632.godine. Te godine počiju sukobi oko toga ko će postati Muhamedov naslednik. Naslednik će imati i važne političke zadatke. Suniti veruju da je Muhamedov naslednik halifa Abu Bekr, Muhamedov tast, pravedno dobio titulu vođe Muslimana nakon Muhameda, dok šiiti veruju da Muhamedov naslednik treba da bude baš imam Alija i da samo Alijini potomci imaju pravo na Muhamedovo nasledstvo, odnosno da je Alija prvi imam. Za sunite halife imaju politička svojstva, dok im šiiti pridaju religijski značaj. Kako su suniti pobedili u borbi za nasledstvo, sve više je njihova moć rasla. Tako su šiiti ostali u manjini, potisnuti i skrajnuti. Prema sunitima, Islamska sudska praksa odnosno primena šerijata u praksi- Fikh, zasniva se na Kuranu-svetoj knjizi, na Hadisu-pouke proroka Muhameda, i na Idžmi-konsenzusu. Za razliku od sunita, šiiti kažu da je jedini izvor vere Kuran. Šiiti su danas najviše rasprostranjeni u Iranu i Iraku. Najveća podvrsta šiizma su Dvanaestoimamci koji veruju da će se poslednji od dvanaestorice imama vratiti i uspostaviti pravdu u svetu. Imame određuje sam Alah, a prvi je bio kao što je rečeno, Alija. Imami su smatrani božanskim bićima, što suniti osuđuju. Smatraju da mišljenjem da imami imaju božanska svojstva, šiiti odstupaju od glavne osnove Islamske vere, a to je da je jedini Bog Alah. Nesluglasice i sukobi ove dve grane Islama postoje otkako su one i nastale u 7. veku. Nikada se nije zvanično desio rat između sunita i šiita, međutim svedoci smo velikog broja nemira koji se dešavaju.
Razlike ova dva pravca Islama su velikih razmera te ne možemo znati da li će sukobi ikada prestati.
Autor: Ivona Đurić
