ANKSIOZNOST KOD STUDENATA

Društvo

 

Opste poznata stvar je da studenti na dnevnoj bazi snose ogromne količine stresa. Od straha od neuspeha, osamostavljivanja, nedostatka finansija, uklapanja u novu okolinu pa do preispitivanja zivotno vazne odluke koji su doneli na kraju srednje skole. Stoga, nije ni cudo da oni imaju najvece predispozicije za razvoj anksioznosti.
Za pocetak, od mladih se ocekuje da sa 18 godina budu odlucni i do te mere svesni sebe da mogu da odaberu put kojim ce ici do kraja svog zivota. Pored toga sto je to prevelik pritisak za mladu osobu koja tek treba da spozna samu sebe, nakon te odluke slede još stresniji i nepredvidiviji životni događaji. Među njima spadaju predrasude i osudjivanja na racun doticnog izbora, zelja da ne iznevere porodicu, prijatelje i svoje ambicije, sve to dok su svesni da je ispred njih jos mnostvo neprospavanih noci i sati provedenih za knjigom.

Statistike pokazuju da 63% studenata oseca ogromnu anksioznost, dok je kod 23% to dijagnostikovano i leceno kod strucnjaka. Sistem koji ovakve statistike dopusta ne moze biti dobar, bez obzira na to sto je upraznjavan decenijama unazad.

Skolovanje ne sme biti toliko skupo, ne samo zato sto to otezava zivot sadasnjih, vec i onemogucava pocetak ili nastavak skolovanja mladih ljudi koji su zbog finansijskih situacija onemoguceni da nastave sa ostvarivanjem svojih ambicija. Pored toga, nisu sva studentska prava jednaka, zato sto svi fakulteti razlicito funkcionisu. Korupcija takodje nije vise ni tabu tema, vec je normalizovan i stereotipan pojam kada govorimo o jednakim sansama koje navodno svi dobijamo. 

Suočavanje sa svim ovim nepravdama i promenama u periodu prelaza iz adolescencije u odraslo doba lako može gurnuti pojedinca do prelomne tačke.
Naravno, u neku ruku to može biti i dobra stvar zato što je stres neizbežan deo života, a ovo može poslužiti kao priprema za ulazak u svet obaveza, nepravdi, samostalnosti i odgovornosti. Na nama je da naučimo da se sa takvim stvarima nosimo, na što zdraviji i realističniji način.

To se može postići putem socializacije sa nama bliskim ljudima, pametnim iskorišćavanjem slobodnog vremena i naravno – preventivom. Dobra organizacija i davanje svog maksimuma je najsigurniji način na koji se prekomerni stres može izbeći. Naravno, u slučaju težih anksioznih napada potrebno je tražiti stručnu pomoć kako posledice ne bi bile trajne. 

Takođe, studenti treba da razumeju kako da koriste svoja razmišljanja i um u svoju korist, kako bi uspeli da se prilagode različitim izazovima sa kojima se suočavaju u svom akademskom životu. I naravno, najvažnije, uprava fakulteta ili univerziteta bi trebala da razmotri važnost pružanja studentima prijatno i bezbedno okruženja koje podstiče učenje i upornost studenata i štiti ih od neželjene anksioznosti koja verovatno može negativno promeniti ponašanje i stavove studenata prema edukaciji, a i nakon diplomiranja.

Autor: Olivera Sekulić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *