ŠTA MOŽE DA SE RADI POSLE FASPERA?

Društvo

 

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju nije popularan izbor medju mladima koji biraju buducu karijeru. Razni uticaji, kao sto su strah od nepoznatog, odvracanje od strane porodice i prijatelja i sumnja u sopstvene mogućnosti dovode do toga da na ovaj fakultet ukupno primaju svega 280 ljudi.
Na FASPERU postoje tri smera: logopedija, defektologija (u okviru koje postoji pet podsmerova) i specijalna edukacija ljudi sa teskocama u razvoju (oligofrenologija).
Većina ljudi nakon ovog fakulteta radi sa decom ometenom u razvoju. To je, naravno, veoma zahtevan i odgovoran posao okruzen predrasudama i stigmama. 

Defektolozi mogu da rade u klinikama, školama, vrtićima, popravnim domovima, zatvorima… Za ovaj posao je potrebno znati prilagoditi svoj rad svakom detetu (ili odrasloj osobi) kako bi rezultati mogli da se ostvare. Činjenično je da je posao veoma osetljiv i zahteva određeni profil osobe koji ima dovoljno želje, volje i strpljenja da se maksimalno posveti i nadje zajednički jezik sa osobom s kojom radi.

Logopedi sa druge strane uglavnom rade sa decom (a porvemeno i sa odraslim ljudima koji su izgubili sposobnist govora) bez hendikepa. Najpopularniji izbor među njima je otvaranje privatne ordinacije, ali su naravno opcije i bolnice, centri za rehabilitaciju, obrazovne ustanove itd…

Tokom studija se takođe otvaraju brojna vrata za privremeno zaposlenje (na koje se može gledati i kao na dodatnu praksu). Iz dana u dan roditelji traže lične pratioce koji bi detetu mogli da pomognu da idu u školu ili vrtić, prate nastavu, čuvaju ga na određen broj sati, pomognu pri socializaciji i slično.

Nažalost, pošto je sve više takve dece, biće neophodno da se broj stručnjaka u ovom polju poveća. Nadam se da će se tokom godina ovim  zanimanjima priključiti i veći broj muškaraca, zato što 95% ovog posla čine žene. Potrebno nam je više raznolikosti kako bi svaki pacijent mogao da dobije terapeuta koji najbolje odgovara njegovim potrebama, a i kako bi razbili generalizaciju ovog zanimanja koje je etiketirano kao „žensko zanimanje“ (što naravno – ne postoji). Domovi za ljude sa mentalnim hendikepom su u očajnom stanju, tako da je prioritet za studente ovog fakulteta poboljšavanje životnih uslova ovih ljudi, nakon što se radno osposobe.

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju nije popularan izbor medju mladima koji biraju buducu karijeru. Razni uticaji, kao sto su strah od nepoznatog, odvracanje od strane porodice i prijatelja i sumnja u sopstvene mogućnosti dovode do toga da na ovaj fakultet ukupno primaju svega 280 ljudi.
Na FASPERU postoje tri smera: logopedija, defektologija (u okviru koje postoji pet podsmerova) i specijalna edukacija ljudi sa teskocama u razvoju (oligofrenologija).
Većina ljudi nakon ovog fakulteta radi sa decom ometenom u razvoju. To je, naravno, veoma zahtevan i odgovoran posao okruzen predrasudama i stigmama. 

Defektolozi mogu da rade u klinikama, školama, vrtićima, popravnim domovima, zatvorima… Za ovaj posao je potrebno znati prilagoditi svoj rad svakom detetu (ili odrasloj osobi) kako bi rezultati mogli da se ostvare. Činjenično je da je posao veoma osetljiv i zahteva određeni profil osobe koji ima dovoljno želje, volje i strpljenja da se maksimalno posveti i nadje zajednički jezik sa osobom s kojom radi.

Logopedi sa druge strane uglavnom rade sa decom (a porvemeno i sa odraslim ljudima koji su izgubili sposobnist govora) bez hendikepa. Najpopularniji izbor među njima je otvaranje privatne ordinacije, ali su naravno opcije i bolnice, centri za rehabilitaciju, obrazovne ustanove itd…

Tokom studija se takođe otvaraju brojna vrata za privremeno zaposlenje (na koje se može gledati i kao na dodatnu praksu). Iz dana u dan roditelji traže lične pratioce koji bi detetu mogli da pomognu da idu u školu ili vrtić, prate nastavu, čuvaju ga na određen broj sati, pomognu pri socializaciji i slično.

Nažalost, pošto je sve više takve dece, biće neophodno da se broj stručnjaka u ovom polju poveća. Nadam se da će se tokom godina ovim  zanimanjima priključiti i veći broj muškaraca, zato što 95% ovog posla čine žene. Potrebno nam je više raznolikosti kako bi svaki pacijent mogao da dobije terapeuta koji najbolje odgovara njegovim potrebama, a i kako bi razbili generalizaciju ovog zanimanja koje je etiketirano kao „žensko zanimanje“ (što naravno – ne postoji). Domovi za ljude sa mentalnim hendikepom su u očajnom stanju, tako da je prioritet za studente ovog fakulteta poboljšavanje životnih uslova ovih ljudi, nakon što se radno osposobe.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *