Koliko su sankcije Rusije ozbiljne?

Politika

Sankcije su važno i često sredstvo u spoljnoj politicki Evropske unije. Trenutno je na snazi više od 40 različitih sankcija protiv država, organizacija kao što je teroristička mreža Al Kaida, preduzeća i pojedinihi osoba. Popis osoba koje su pod sankcijama trenutno ima skoro 500 stranica i može se javno videti na internet stranici Evropske unije. Cilj uvođenja sankcija jeste zbog ilegalne aneksije tuđeg područja, zbog destabilizacije neke države, protiv terorista, zbog kršenja ljudskih prava ili širenja atomskog oružja. Zbog kršenja ljudskih prava EU  u novije vreme može uvesti sankcije širom sveta, a da to ne bude povezano sa određenim državama ili krizama. EU time može uvesti svoje sankcije ili sprovoditi sankcije koje su uvele UN.

Američka vlada uvela je broj finansijskih sankcija protiv Rusije u odseku ekonomije, zbog sumnje da je Rusija mešala prste u američkim izborima, hakerskim napadima i drugim neprihvatljivim aktivnostima. Prvu rundu sankcija SAD i EU su uvele 17.03.2014. zbog Ruske Krima: uvedena je zabrana putovanja i smrznuta imovina protiv 21 službenika Rusije i Krima.

Zatim, 28.04. odigrala se druga runda sankcija: SAD je uveo zabranu prolovnih transakcija za sedam ruskih državljana i sedamnaest ruskih poduzeća. EU je uvela zabranu putovanja za dodatnih petnaest ruskih državljana.

Proše godine, ministri spoljnih poslova Evropske unije doneli su odluku da se Rusiji uvedu nove sankcije zbog trovanja opozicionog političara Alekseja Navaljnog. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da postoji rizik po život i zdravlje Alekseja Navaljnog osuđenog na kaznu zatvora.

Prema rečima Sergeja Lavrova, Rusija bi mogla da prekine vezu sa EU ako ona nastavi sa planom uvođenja novih sankcija zbog Alekseja Navaljnog.

Trenutno su na snazi sankcije protiv osam fizičkih lica i četiri organizacije. Opšte je poznato da u slučaju odobrenja sancionog spiska, bude doneta jednoglasna podrška 27 zemalja Evropske unije. Evropska unije je prvi put 30. jula 2020. godine uvela sankcije u okviru režima za cyber- kriminal,a na spisku su se našli državljani i organizacije iz Rusije, Kine i Severne Koreje.

U svoju odbranu, Kremlj odbacuje američke tvrdnje o mešanju u izbore 2020. godine i da stoji iza hakerskog napada na softver SolarWinds.

Prema rečima Dmitrija Peskova, glanogovornika Kremlja, on naglašava da ne želi da odnosi sa Amerikom budu jedan korak napred, dva nazad i da osuđuje bilo kakvu nameru uvođenja sankcija.

Autor: Milena Vlajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *