Rustem-paša je rođen u Skradinu oko 1500. godine, na području današnje Hrvatske. Odveden je kao dete u Carigrad (današnji Istanbul), gde je izgradio vojnu i birokratsku karijeru. Bio je veoma dobro obrazovan.. Nakon toga je postavljen za guvernera Dijarbakira. Njegov brat Sinan -paša bio je osmanski veliki admiral.
Rustem svoju karijeru duguje podršci koju je imao od Hurem sultanije, bio je izuzetno ambiciozan, ali veoma skromnog porekla. Studirao je na Enderunu, institutu za obrazovanje talentovanih dečaka ukradenih od hrišćanskih roditelja sa Balkanu. Na kraju, diplomci su mogli da govore, čitaju i pišu najmanje tri jezika, mogli su da razumeju najnovija dostignuća u nauci, finansijama i da se istaknu u komandi vojske, kao i u veštinama bliske borbe. To je bio savršen početak za vojnu i birokratsku karijeru.
Ubrzo je postao damat, odnosno zet Osmanske dinastije jer se 1539. godine oženio Mihrimah sultanijom, princezom Osmanskog carstva i kćerkom jedinicom sultana Sulejmana Veličanstvenog i njegove venčane supruge Hurem sultanije, odnosno Rokselane. Bio je osmanski general, vojskovođa, kao i veliki vezir Osmanskog carstva dva puta.
Pet godina nakon venčanja, Sulejman ga je postavio za velikog vezira Porte. Njegovom velikom i naglom napretku u državnim poslovima je bez sumnje doprinela Rokselana, koja je imala veliki uticaj na Sulejmana i politiku Osmanlija. Rustem-paša je postavljen na ovu poziciju radi smanjenja inflacije i punjenja državnog budžeta novcem.
Brak između Mihrimah i Rustem-paše je imao, kao i mnogi dinastički, politički karakter i nije cvetao. Ipak, prema pravilima, to je bila odluka oca. Rustem-paša je u to vreme već bio bogat čovek i imao je od 1538. sjajnu karijeru guvernera Anatolije, jedne od dve najvažnije administrativne regije u Osmanskom carstvu. Smatralo se da je ovo preliminarna faza za velikog vezira. Mihrimah je Rustem-pašu poznavala jako dugo kao mentora svoje braće i savetnika svog oca i nakon njegove smrti završila je Rustem-pašinu džamiju.
Godine 1552, postavljen je za vrhovnog vojnog zapovednika u pohodu na Persiju. U toku pohoda, Rustem-paša je poslao Sulejmanu već unapred napisano pismo u kojem stoji da bi vojska htela da više državu i pohode ne vodi on, već neko mlađi i sposobniji. Sulejman se zabrinuo, a Rustem mu je preko spahijskog age, Sulejmanovog miljenika poručio da se princ Mustafa ne protivi ideji o smeni Sulejmana i njegovog dolaska na presto.
Pohod je otkazan, a Sulejman je sledeće, 1553. godine sam stao na čelo vojske i krenuo prema istoku, a takođe i naredio Mustafi da izađe pred njega. Princ je i sam oklevao, ali ga je Rustem-paša nagovorio da to učini, dok je sa druge strane Sulejmana upozoravao da princ sa svojom vojskom dolazi kako bi ga svrgnuo. Pod šatorom njegovog oca, Mustafa je ubijen od strane plaćenih sluga, dok je i sam sultan pomno posmatrao ubistvo svog prvog sina. Pored Rustem-paše, i sama Hurem sultanija je imala udela u ovoj odluci. Svog muža je nagovarala protiv princa Mustafe, kako bi osigurala jednom od svojih prinčeva presto.
Nakon pogibije princa, osmanski narod je krivca u ovoj odluci našao upravo u Rokselani i Rustem-paši. Narod je smatrao da su oni pravi krivci smrti omiljenog princa za kojeg je narod imao samo reči hvale. Pored naroda, svoje nezadovoljstvo su izrazili i janjičari kod kojih je princ Mustafa bio omiljen. Zbog toga su digli pobunu. Sulejman se uplašio ove pobune, pa je zato na zahtev naroda morao da smeni Rustem-pašu sa pozicije velikog vezira. Posle ovoga, pobuna je ugušena sa dosta novca, a Rustem je nakon dve godine ponovo postavljen za velikog vezira.
Na ovoj poziciji je ostao sve do svoje smrti, 10. jula 1561. Bio je jedan od najbogatijih ljudi u državi, a njegovo veliko bogatstvo je nasledila upravo njegova udovica Mihrimah. Sahranjen je u turbetu, u dvorištu džamije Šehzade u kojoj je sahranjen i Princ Mehmet. U spomen na njega ostala je i Rustem-pašina džamija koja je nastala između 1561. i 1563. godine.
Autor: Marija Kostić
