Za početak, reč atentat u širem smislu predstavlja protivpravni napad na život, imanje ili čast pojedinca. U užem smislu se pod ovim pojmom podrazumeva fizički napad, to jest, ubistvo ili pokušaj ubistva tačno određene osobe, koja se nekim delima ističe u granama politike, ekonomije, kulture i ostalih, gde mogu delovati na život ostalih pojedinaca unutar te države.
Samo isticanje te određene osobe, i ideje koje iznosi, mogu biti jedan od razloga da se njegov život okonča. Uvek je to onaj deo populacije, koji se sa tim prohtevima ne slaže. Ubrzo, pojavljuje je ta jedna osoba, u nadi, da je ubistvo jedino rešenje kako bi se realizacija tih ideja zaustavila.
I dan danas, sam potez atentata ne zastareva i dalje se spominje u medijima. Koliko god da se i vreme i ljudi menjaju, nezadovoljnih pojedinaca će uvek biti i rešenje njihovih problema, biće smrt druge osobe.
U nastavku, navodim neke od meta atenata. Bilo ih je dosta, a nije ni zanemareno, da će ih možda biti još u budućnosti, koliko god to bio pogrešan korak.
- Fidel Kastro
Bio je kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije Kube i bivši predsednik i premijer Kube. Prema izvorima, Kubanska obaveštajna služba tvrdi da je od 1959. godine, izvršeno više od 600 atentata na Fidela Kastra. Preminuo je 25. novembra 2016. godine na Kubi u svojoj 90. godini.
- Josip Broz Tito
Bio je predsednik bivše SFRJ. Prema procenama, broj pokušaja atentata na Tita iznosi više od 50, gde je samo Staljin pokušavao 20 puta. Uprkos brojnim pokušajima da se likvidira, Tito umire 1980. godine u KBC u Ljubljani.
- Adolf Hitler
Opšte je poznato da je Hitler tokom svoje diktature više bio meta mržnje, no ljubavi. Samim tim, i on je bio meta atentata, i to čak 10 puta. Međutim, Hitler odlučuje da sam sebi presudi metkom. Ovo je samo jedno og nagađanja, kako se ugasio Hitlerov život. Razvijene su mnoge teorije o tome, a retkost je prihvatiti jednu, kao istinitu.
Autor: Milena Vlajić
