Gospa iz Međugorja, koja se naziva i Kraljica mira i Majka Otkupiteljica, ime je koji su dobile „vizije“ Blažene Device Marije koje je počelo 1981. godine sa šest hercegovačkih tinejdžera u Međugorju, u Bosni i Hercegovini (u to vreme u SFR Jugoslaviji). „Vizionari“ su: Ivan Dragičević, Ivanka Ivanković, Jakov Čolo, Marija Pavlović, Mirjana Dragičević i Vicka Ivanković i bili su starosti od deset do šesnaest godina u vreme prvog „ukazanja“.
Takođe je bilo kontinuiranih izveštaja da su vizionari tokom godina videli i primili poruke od ukazane Gospe, što je hrvatski arhaizam za dame. 13. maja 2017. usledio je odgovor kada je papa Franja izjavio da su originalne vizije o kojima su tinejdžeri izvestili svoje roditelje vredno dubljeg proučavanja, dok su vizije koje su kasnije nastale, po njegovom mišljenju, sumnjive vrednosti. Dalje je rekao da postoje ljudi koji odlaze tamo, obraćaju se, pronalaze Boga i njihovi životi se menjaju, da je ovo duhovna i pastirska činjenica koja se ne može poreći. Zabranu službeno organizovanih hodočašća ukinuo je Papa u maju 2019. godine. To je ozvaničeno sa proslavom festivala mladih među hodočasnicima i katoličkim sveštenstvom u Međugorju pet dana u avgustu 2019. Međutim, to nije trebalo tumačiti kao potvrdu autentičnosti poznatih događaja, koji i dalje zahtevaju ispitivanje od strane Crkve. Sveštenicima i vernicima nije dozvoljeno da učestvuju na sastancima, konferencijama ili javnim proslavama tokom kojih bi se verodostojnost takvih „ukazanja“ uzela zdravo za gotovo.
Prema rečima vidovnjaka, 24. juna 1981. godine oko 16 sati, četrnaestogodišnja Ivanka Ivanković, čija je majka umrla prethodnog maja i njena prijateljica Mirjana Dragičević vraćale su se u selo, prošetavši. Ivanka je primetila siluetu žene na obližnjoj planini Podbrdo za koju je odmah pomislila da je Madona. Skrenula je na ovo Mariji pažnju, ali se njena prijateljica rugala toj ideji kao malo verovatnoj i nastavile su put. Zatim su sreli Milku Pavlović, koja ih je zamolila da joj pomognu oko dovođenja ovaca, pa su se njih tri vratili na obližnje brdo, gde su sve videle ukazanje. Zatim su im se pridružili prijatelji Vicka Ivanković, Ivan Dragičević i Ivan Ivanković. Ivan Dragičević se uplašio i otišao, ostali su sledili. Svi su kasnije rekli da su videli isto.
Sledećeg dana Ivanka Ivanković, Mirjana Dragičević, Vicka Ivanković i Ivan Dragičević vratili su se na lokaciju. Ivan Ivanković ih nije pratio. Kako je majka Milke Pavlović držala dvanaestogodišnjakinju da joj pomaže u vrtu, Vicka Ivanković je povela Milkinu sestru Mariju Pavlović i desetogodišnjeg Jakova Čolu. Šest vidovnjaka reklo je franjevcu Jozi Zovku da su videli Devicu Mariju u Međugorju. Zovko je bio paroh u crkvi Svetog Jakova tamo.
Međutim, Mirjana je biskupu Pavau Žaniću dala drugačiji iskaz, rekavši da su se oni skrivali i pušili cigarete. Tamo su tvrdili da su videli ukazanje, za koje su mislili da je Marija, Isusova majka. (U drugom razgovoru sa Žanićem, Mirjana je pokušala da ubedi biskupa da su tražile nestalu ovcu).
Jugoslovenski zvaničnici osudili su izveštaje kao „klero-nacionalističku“ zaveru hrvatskih ekstremista. Biskup Žanić zauzeo se za svedoke i lokalne franjevce protiv komunističkih vlasti koje su ih pokušale procesuirati. On je obavestio Papu o događajima u septembru 1981. godine. Sve to vreme biskup je bio oprezan prema ukazanjima, bez ikakvog konačnog zaključka.
Dva bivša biskupa Mostarsko-duvanjske biskupije, Pavao Žanić i Ratko Perić, izjavili su da veruju da su ukazivanja prevara. Žanić je u početku bio naklonjen mladim vizionarima, ali se kasnije predomislio i postao glavni kritičar i protivnik međugorskih ukazanja.
Marijanski stručnjak Donal Folei kaže da je, „nažalost, jedini racionalni zaključak o Međugorju taj da se pokazalo da je to ogromna, iako zadivljujuća, verska iluzija“. Folei je popularnost međugorskog kulta pripisao činjenici da se Međugorje može svideti katolicima zbunjenim promenama nakon Drugog vatikanskog sabora.
Kritičari, poput katoličkog pisca E. Majkl Džounsa, smatraju da su ukazanja prevara i da se izveštaji o misterioznim svetlima na brdu lako mogu objasniti iluzijama izazvanim atmosferskim uslovima ili vatrom koju su zapalili lokalni mladići.
Autor: Marija Kostić
