Zašto Nemačka i Austrija nisu jedna zemlja?

Društvo

 

 

Dva ista naroda, a dve različite zemlje. Zašto su zemlje zasebne ako imaju isto poreklo?

Ovo pitanje se odnosi na sve države koje bi mogle da promene izgled sveta i stope se u jednu, u državu istog naroda. Naime, Nemačka i Austrija, jedne od država u kojima se dešava ista ili slična situacija, su bezbroj puta pokušavale da se ujedine, ali čak i kada bi se to desilo ne bi potrajalo.

Tokom Rimskog carstva, Nemačka nije ni postojala. Umesto nje je postojalo 348 nemačkih državica. Krajem 18. veka Hazburška dinastija, veoma jaka sila tog vremena, je odlučila da spoji sve te državice u jednu. Međutim, pojavljuje se nova nemačka država- Pruska, sa centrom u Berlinu. Delile su isto mišljenje o spajanju, ali su obe htele da budu glavne. Zbog toga je došlo do sukoba.

Za to vreme, ciljevima Napoleona Bonaparte nisu mogle ni da postoje pregovaranja o spajanju, jer je svojom veštinom počeo  da osvaja kako Nemačku i Austriju tako i druge teritorije sve dok nije došao do Rusije. Dolaskom u Rusiju nastupila je oštra zima, koja im je stala na putu do osvajanja i Napoleon je morao da se vrati nazad. Prešavši preko prethodnog sukoba, Pruska i Austrija, sa ostalim zemljama Evrope, su se ujedinile i stale na put Napoleonu. Oduzeto je vraćeno i novo prihvaćeno. Bez daljeg spekulisanja, rivalstvo Pruske i Austrije se nastavlja kroz sedmo nedeljni rat gde je Berlin ponizio Beč. Oto fon Bizmark je sada imao puno pravo da stvori Nemačku konfederaciju sa 39 država, koje su obuhvatale rimske delove Pruske i Austrije. Izgledom je ličila na Evropsku uniju, ali uopšte nije bila takva. Nemačko carstvo su činili samo Nemci, dok je Austrija bila pomešana raznim narodima i religijama. Da bi se spojile, ponovo, Nemačka je zatražila od Austrije da se odrekne tog naroda, ali ni taj zahtev nije bio uspešan.

Versajskim sporazumom je bila okončana sama pomisao na ujedinjavanje. Međutim, 1938. godine za vreme aneksije Austrije, Hitler je na referendumu predložio ponovni pokušaj spajanja ove dve države. 99.73% građana Austrije je bilo za, a 0.27 protiv. Od toga, ponovo, ništa nije bilo.

Sada su Nemci bili podeljeni na tri države: Austriju, Istočnu i Zapadnu Nemačku. Slična situacija je bila i u Austriji. Padom komunizma, Nemačka je ujedinila istok i zapad, dok je Austrija i dalje ostala nezavisna.

Želja za spajanjem je nestala i počeo je razvitak sopstvenih nacionalnih indetiteta. Bivanjem u Evropskoj uniji, Šengen zoni i pričanjem istog jezika, bio je moguć život i rad u obe zemlje. Spajanje više nije imalo poente.

Možda nama i dalje izgleda da treba da budu spojene, kao i što bi trebalo da budu i SAD i Kanada, Rumunija i Moldavija i slične države, ali njima to više nije interesantno.

Ako bismo ih mi spojili, njihova površina bi bila 441.265km2  što zauzima 5. mesto po veličini na svetskoj listi. Broj stanovnika bi bio znatno veći gde bi zauzele 2. mesto na svetskoj listi sa 92.700.000 stanovnika. Ekonomski se ništa ne bi značajno promenilo, jer im je ekonomija svakako velika, ali banka bi im zauzimala 4 i po biliona dolara.

Autor: Nevena Kalezić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *