Svaki narod je imao svoje bogove, kojima su davali slične motive. Njihova kultna božansta se ubrajaju u mitologiju. Božanstva starih German nisu u celosti sačuvana, ali ipak postoje neki izvori.
Crteži na stenama u Skandinaviji, grobnice i neki obredni predmeti na Jitlandu su, prema Borisu Gogiću, bili praistorijski izvori za verovanja starih Germana. Stari Germani su imali svetilišta, sveštenike, žrtve, obrede, svetkovine, praznike i proročišta. Međutim, mitološke priče se ne vezuju za religiozne obrede i običaje kao u istočnjačkim predanjima. Može se zaključiti da su prinosili žrtve, verovali u zagrobni život i da su obožavali sile prirode. Čak i od Cezara saznajemo da su obožavali Sunce, Mesec i vatru. Njihovo predstavljanje bogova je bila slična grčkim bogovima, jer su im davali svoje lične osobine. Hrabri i opaki, uvek opremljeni oružjem, hranom i pivom, Germani, su takođe bili i vrlo osvetoljubivi, pohlepni, preljubnici i pijandure. Upravo su takvi bili i bogovi.
U Tacitovoj ,,Germaniji” saznajemo da je vrhovni bog Germana Odin, kojeg povezuje sa Merkurom jer su i jedan i drugi putnici i vodiči mrtvih, dok je u Danskoj, kao vrhovni bog, najviše obožavan Tir. Odin, pored zvanja vrhovnog boga starih Germana, je najstariji među bogovima. On živi u prelepoj zemlji u kojoj se nalazi i njegova velika dvorana koja blista od zlata i u koju dovodi poginule junake. Pokraj svojih nogu ima dva grabljiva vuka koji jedu svu hranu sa njegove trpeze, a ima i dva gavrana koje svakodnevno šalje da preleću zemlju i donose mu sve vesti. Odin nije voleo samo borbe već i piće, iako je bio veliki protivnik alkohla.
Sa druge strane Tir, kao vrhovni bog Danaca, je smatran bogom rata i ratnih smutnji. Odlikuje se mudrošću i hrabrošću. Za čoveka koji je hrabriji od običnih ljudi kaže se da je hrabar kao Tir.
U devetom poglavlju „Germanije“, Tacit, pominje i Tora. Tor stoji na prvom mestu posle Odina. Smatran je bogom naroda i munje, a ujedno je najjači među bogovima. Od oružja nosi pojas snage, koji ga čini duplo jačim, gvozdene rukavice i čekić kojim je razmrskao glave mnogih divova. Prikazivan je i kao čovek medveđe snage sa ogromnim čekićem, kratke drške, a u grčkoj mitologiji je poređen sa Herkulom. Jedna od najpopularnijih starogermanskih priča je bila o poslednjem javljanju Tora gde se navodi da je kralj Olaf, hrišćanski reformistički vladar, plovio duž Norvrške obale. Izašavši iz jedne luke posada je uočila da se na brod ukrcao jedan stranac crvene brade. Odveli su ga pred Olafa. Stranac ga je kritikovao zbog toga što je prešao na hrišćanstvo i samim tim zaboravio Tora i njegove teške dane u kojima se borio protiv divova da bi stvorio svu lepotu. Nakon ovoga stranac je isčezao, a Olaf ubrzo poginuo u pobuni svog mnogobožačkog naroda 1033. g. u bici kod Stikelstada, u blizini Dronthejma.
Spominje i bogove plodnosti koji su bili veoma popularani. Porodici “plodnosti” su pripadali Njerd, njegov sin Frej i ćerka Freja. Njerd je pripadao Vanima, ali je kod Asa došao kao taoc za mir. Bio je bog vetra, mora i vatre. Najčešće prizivan tokom lova, a ljudima je mogao podariti imovinu. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca.
Frej, Njerdov sin, je smatran jednim od najvažnijih i najsmelijih bogova. Vlada kišom, sunčevim sjajem i upravlja rastom bilja na zemlji. Moljen je za plodnost i mir i poštovan je kao bog sunca, ognjišta, braka i porodice.
Ćerka Freja je najsjajnija među Asima. Po njoj su žene dobile počasni naziv ,, die Frau”, što u prevodu znači gospođa. Ljudi su je najčešće prizivali u ljubavnim nedaćama, gde im je ona rado pomagala.
Suština starogermanske religije je da se od sudbine ne može pobeći . Nečiste sile, u koje su verovali, će spržiti zemlju i nebo, zavladaće nered. Vizija novog sveta koji će nastati na ruševinama starog nastala je kasnije pod uticajem hrišćanstva kojeg su primili krajem 10. veka. Priče o njihovim bogovima nisu potpuno nestale, ali su ih vernici napuštali ukoliko im bogovi ne bi pomagali. Na kraju se svelo da su se više uzdali u sopstvenu snagu i moć.
Autor: Nevena Kalezić
