Kroz 75 godina dugu istoriiju NBA lige prošlo je zaista mnogo timova i na hiljade igrača. Naravno da se najviše pamte oni šampionski timovi, zato što pobednici diktiraju trendove, zbog njih se dešava revolucija i neke stvari koje su možda do tog momenta bili važan deo košarke, to prestaju da budu. Najbolji primer za tako nešto je ekipa Golden State Wariorsa, sa svojim brzim tempom igre, puno šuteva za tri poena i ono što je bilo posebno vidljivo, niska petorka u kojoj nije bilo klasičnog centra.
To je sistem igre koji dan danas kopiraju skoro svi, košarka se zbog jedne šampionske ekipe kakva je Golden State verovatno zauvek promenila i to je najbolji pokazatelj teze da šampioni diktiraju trendove.
Danas ipak nećemo pričati o šampionima, nećemo pričati o onima koji su promenili košarkašku igru, pričaćemo o nečemu totalno drugačijem.
Pričaćemo o onima koji su u ligi ostavili negativan utisak, pričaćemo o timovima koji su jednostavno bili loši.
Spisak bi mogao da bude podugačak, ali ću izdvojiti pet timova koji su svojevremeno bili toliko loši da su poobarali brojne negativne rekorde.
Ovo je priča o timovima koji su bili toliko loši da su navijači stavljali kartonske kese preko glave da ne bi gledali agoniju svojih ljubimaca (barem je u New Jerseyu bio takav slučaj).
- Vancouver Grizzlies 1995/96. Ovu interesantnu listu započinje ekipa Vancouver Grizzliesa iz sezone 1995/1996, ista sezona u kojoj su Chicago Bullsi imali 72 pobede i došli do svoje četvrte titule. Vancouver je tada bio nova franšiza koja je došla sa ekspanzijskog drafta i koja je prema najavama ljudi iz Grizzliesa već te sezone imala pristojne ambicije. Početak nije bio loš, dobijene su prve dve utakmice i to je bilo manje-više sve od njih te sezone. Usledio je niz od 19 poraza zaredom, kasnije su i postavili rekord sa 23 uzastopno izgubljene utakmice. Skor na kraju sezone je bio poražavajućih 15-67. Najbolji igrači ove ekipe su bili Greg Anthony, koji je u Vancouveru odigrao najbolju sezonu u karijeri, zatim popularni “Big Country” Bryant Reeves, kao i veteran i bivši član Los Angeles Lakersa, Byron Scott. Ostatak ekipe su uglavnom činili igrači koji u NBA nisu ostavili neki preterano dobar utisak.
4. Atlanta Hawks 2004/05.
Košarka u Atlanti nikada nije bila preterano popularan sport. Ipak, verujem da se svakom istinskom ljubitelju košarke u gradu Koka-Kole diže kosa na glavi na pomen sezone 2004/2005. Pitate se zašto? Pa, Atlanta Hawksi su te sezone došli do impresivnih 13 pobeda u celoj sezoni, ali nije samo skor 13-69 na kraju sezone bilo to što je paralo uši. Gomila isluženih veterana, nedisciplinovani mladi igrači i trener koji nema nikakvu kontrolu nad ekipom su bili glavni sastojci u ovoj suviše masnoj i preslanoj čorbi koja se zvala Atlanta Hawks. Interesantno je da su članovi ove vesele družine bili Obina Ekezie, bivši centar Crvene Zvezde, kao i Predrag Drobnjak, bivši košarkaš Partizana i reprezentativac. Jedan od zaposlenih u franšizi je možda najbolje dao opis te sezone Hawksa “Ovde ne postoji reč pobeda, ovde imate samo onaj osećaj poraza”. Prilično depresivno, zar ne?
3. New Jersey Nets 2009/10.
Dugo sam smatrao da je ekipa New Jersey Netsa iz sezone 2009/2010. najgora koju sam ja imao prilike da vidim. Mrežice iz Džersija su te sezone promenili tri trenera, sezonu počeli sa 18 uzastopnih poraza, što se do tada nikome i nikada nije desilo ( post prekinuli protiv Šarlota o kome će takodje biti reči.). Kroz sezonu su bili na skorovima 3-40 kao i 4-48, dok je konačni skor bio 12-70. Publika u Izod Centru je od muke stavljala kartonske kese preko glave da ne gleda agoniju svog tima. Netsi su te sezone imali i najslabiju posetu od svih timova u ligi. Jedina dva igrača koja su vredna pomena iz ove ekipe su Devin Harris i tadas mladi centar Brook Lopez. Članovi ekipe su bili i moćni meksikanac Eduardo Najera, gospodar igranja protiv stolica Yi Jianlian, kao i “Batman” Tony Batie. Sa ovakvim timom bi bili kandidati da uzmu čak i ABA ligu.
2. Dallas Mavericks 1992/93
Ova sezona Dallasa se može opisati onim Marfijevim zakonom “ Ako nešto može da krene naopako, krenuće naopako.” Dalas je pred sezonu 1992/1993. ostao bez Roya Tarpleya koji je popio suspenziju zbog problema sa alkoholizmom. Franšiza iz Teksasa je prethodno dovela Fata Levera iz Denvera kao tada All Star igrača, ali je Lever propustio celu sezonu zbog povrede kolena. Rolando Blackman koji je bio najbolji strelac ekipe nekoliko godina unazad je te sezone rešio da digne sidro i ode u New York Knickse, dok je rookie Jim Jackson, koji je trebalo da bude novo lice franšize, odigrao samo 28 utakmica u toj mučnoj sezoni. Mavsima je ostalo da igraju sa igračima poput Randy Whitea, Douga Smitha, Dextera Cambridgea i Waltera Bonda (izazivam svakog hardcore NBA fana da pokuša da se seti ovih likova). Naravno, bili su užasni, najgora odbrana i najgori napad lige. Bili su klasična kanta za napucavanje i popravljanje koš razlike. Od prvih 60 utakmica pobedili su na samo četiri. Na kraju sezone su imali skor 11-71.
- Charlotte Bobcats 2011/12
Došli smo do kraljeva onoga što se zove “Najgori tim koji je ikada
izašao na parkete u NBA ligi”. Verujem i iskreno se nadam da ovakav tim više nikada nećemo imati prilike da gledamo. Nema potrebe pričati da su bili najgori u mnogim segmentima. Najgora odbrana, najgori napad, najmanje poena u proseku. Ovo je ekipa koja je u proseku gubila sa 14 razlike te doživela poraz na 23 uzastopna meča. A sezonu su počeli tako što su pobedili Milwaukee i dobrano namučili nikad jači Miami, posle toga je krenuo košmar koji je potrajao do kraja sezone. Igru su vukli rookie Kemba Walker i Bismack Biyombo, dok većinski ostatak ekipe verovatno tada ne bi mogao da igra ni Fiba Ligu Šampiona. Jedina dobra stvar je bila ta što je sezona zbog lockouta u NBA skraćena na 66 utakmica, Bobcatsi su imali 7-59 na kraju sezone, ko zna šta bi bilo da je sezona bila kompletna.
Autor: Nemanja Rakanović
