„Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu…“, napisao je hrabri Gavrilo Princip na zidu ćelije u kojoj je proveo svoje poslednje dane. Veoma je značajna istorijska ličnost, a kao član omladinske organizacije Mlada Bosna je 28. juna 1914. godine ubio Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju.
Gavrilo je rođen 25. jula 1894. godine u malom mestu Obljaj kod Bosanskog Grahova u Bosni i Hercegovini. Odrastao je u skromnoj i mnogobrojnoj porodici, kao jedno od devetoro dece. Porodica buntovnog mladića je bila srpske pravoslavne veroispovesti, otac mu se zvao Petar, a majka Marija. Poznato je da je njegov otac, inače skromni poljoprivrednik, učestvovao u Nevesinjskoj pušci, ustanku podignutom 1875. godine.
Osnovnu i srednju trgovačku školu pohađao je u Sarajevu. Sa ostalim članovima Mlade Bosne razmenjivao je mišljenja o politici, moralu i književnosti, ali u tajnosti, jer su učenicima takve organizacije bile zabranjene. Ijako veoma mlad, opisivan je kao već izgrađena ličnost. Od detinjstva je voleo da čita, a pisao je i poeziju. Veoma je poštovao revolucionara Bogdana Žerajića, kojem je i odao počast 1910. godine. Zbog učešća u demonstracijama i svojih političkih stavova biva izbačen iz škole 1912. godine. Sasim tim već od tad je bio poznat policiji i imao je dosije. U toku njegovog daljeg školovanja u Beogradu, često je vreme provodio na Kalemegdanu i kafanama, kao na primer Zlatna moruna. Tamo je sa ostalim članovima ili studentima, polemisao o knjigama koje je čitao, među kojima su bila dela Ničea, Marksa i ruskih anarhista. Smatra se da su ga upravo dela ovih autora formirala.
Nakon atentata ostatak svog života proveo je u zatvoru Terezin u teškim mukama. Gavrilo je pokušao da izvrši samoubistvo čim je počinio atentat, ali bio je sprečen. Na suđenu je tvrdio da mu nije žao što je ubio Franca, već mu je bilo krivo što je slučajno pogodio njegovu ženu, umesto ciljanog Oskara Poćoreka. Takođe, na suđenju se izjašnjavao kao jugosloven. Četiri duge godine proveo je u tamnici, gde ga je tuberkuloza toliko savladala, da mu je zbog bolesti odsečena ruka. Zbog neuhranjenosti i bolesti smršao je na čak 40 kila, o čemu svedoči njegova fotografija iz tog perioda, na kojoj izgleda veoma izmučeno i slabašno. 28. aprila 1918. godine, nakon tačno tri godine i deset mesec od atentata, umire.
I dok ga pojedini karakterišu kao ubicu i krivca za početak rata, mi ga veličamo kao heroja. Gavrilo Princip je bio neustrašiv, žrtvovao je svoju mladost da bi se konačno oslobodili kolonijalnog ropstva.
Autor: Katarina Lazić
