Kada u pekari tražite kiflu, a u butiku kupujete bluzu, neznajući ste upotrebili nemačke pozamljenice koje u nemačkom jeziku glase ,,die Kipfler” i ,,die Bluse”. Kada vas neko pozove u teatar ili u kino, znate da idete u pozorište ili u bioskop, jer srpski jezik sadrži pozamljenice ,,das Theater” i ,,das Kino”.
Sastav leksike srpskog jezika se kroz prošlost prilagođavala, dopunjavala i menjala u skladu sa redakcijama. Većina reči srpskog jezika se bazira na pozamljenicama, a zbog turskog i austrijskog uticaja najzastupljenije su turske i nemačke reči.
Nemačke reči pripadaju germanskim rečima odnosno germanizmima, koje su se glasovno i gramatički prilagodile srpskom jeziku da se njihova veza skoro ni ne oseća.
Već od 17. i 18. veka počinju, zbog uticaja mnogih vanjezičkih faktora, da se pojavljaju koreni germanizama u domaćim rečima i već postojećim turcizmima. Austrijski komadanti su pozivali hrišćanske podanike Turskog carstva, pretežno Srbe, da pređu u monarhiju obećavajući im slobodu veroispovesti. Primanjem hrišćanstva nametnule su se i reči pop, crkva, oltar, krst, biskup. Tako je deo Srba došao u neposredni kontakt sa tadašnjim evropskim kulturnim razvojem što je kasnije donelo do prvih dubljih kontakata sa nemačkim jezikom.
Tokom Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, srpski narod je bio prinudjen na stalnu komunikaciju i poslovnu saradnju sa Nemačkom. Većina pozamljenica se upotrebljavala u vojne svrhe kao što su: logor, maršal, pištolj, orden. Takođe termini u trgovini i saobraćaju: pakovati, paklica, groš, šine, kao i pozamljenice iz sveta kulinarstva: filovati, šnicla, šunka, krofna, torta.
Danas se poreklo reči ne rasaznaje, jer su se pozamljenice ustalile u svakodnevnom govoru. Samo žene u svakodnevnom razgovoru izgovore bezbroj germanizama kao što su šminka, fen, štikla. Svima poznata reč gastarbajter, koja označava radnika na privremenom radu u inostranstvu, je zapravo nemačka reč koja je gramatički prilagođena, ali ne i glasovno pa se na nemačkom piše ,, der Gastarbeiter”
,, der Gastarbeiter”. Danas, da nema tih reči, ne bismo mogli komunicirati. Sam odlazak u pekaru zahteva nemačke reči: kifla, pereca, knedle, štrudla, torta. Interesantno je da nije samo književni nemački jezik uticao na prihvatanje germanizama u srpskom jeziku, već su veliki uticaj imale i žargonske reči i termini. Izraz cinkarenje je preuzet iz nemačkog kriminalnog žargona za razotkrivanje.
Iz revolta naših ljudi prema nemačkim vojnicima, nastale su reči pogrešnim spajanjem nemačkih reči. Zato je reč bitanga složenica nemačkih reči izvolite (bitte) i hvala (danke). Prilikom preuzimanja nemačkih reči, dešavalo se da naše reči imaju potpuno drugačije značenje od izvornog. Reč frajer kod nas predstavlja poželjnog muškarca i dobrog dasu, ali u Nemačkoj on označava mušteriju u javnoj kući.
Autor: Nevena Kalezić
