Julski ultimatum ili poznatiji kao Austrougarski ultimatum Srbiji bio je upućen Vladi Kraljevine Srbije 23. jula 1914. godine, nepunih mesec dana nakon Sarajevskog atentata. Ovaj ultimatum je opisan kao jedan od najtezih upućen jednoj državi od strane britanskog ministra inostranih poslova ser Edvarda Greja.
S obzirom na zahteve koje je podneo, smatralo se da se ultimatum ne moze ispuniti i da je to samo povod za rat.
Austrougarska je 28. jula odbila srpsko uslovno prihvatanje zahteva i objavila rat Srbiji, to je dovelo do niza događaja koji će svet uvesti u Prvi svetski rat.
Poslanik fon Gizl je 23. jula 1914. godine predao ultimatum zastupniku srpskoh predsednika vlade, dru Lazaru Pačuu, ministeu finansija. Odgovor se očekivao u narednih 48 časova.
Srbija je bila optuživana da se ideja o atentatu rodila u Beogradu i da su oružje i i municiju atentatorima dali srpski oficiri.
Ultimatum je sadržao 10 zahteva koji su bili gotovo nemogući za ispuniti.
Bilo je i više nego očigledno da su zahtevi napisani tako da ponize Srbiju.
Još iste večeri Srbija je donela odluku uz izjavu „ne ostaje ništa drugo nego da se gine“.
Srpski odgovor poslat je 25. jula u 17:30 časova. Napisali su ga Nikola Pašić i Stojan Protić. Odgovor je predao lično predsednik vlade, Nikoka Pašić u zgradi austrougarskog poslanstva. Odgovor je prihvatao sve zahteve, osim onog pod tačkom 6.
Srpska vlada je već 25. jula uvrče naredila evakuaciju Beograda i svoje sjedište je premestila u Niš.
28. jula u Niš je stigla objava rata, telegramom. Predsednik vlade je tada ustao i rekao „Austrougarska nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu“. Godine koje su usledile, pokazaće da se Pašićeva izjava obistinila
Autor: Anđela Golijanin
