Neutralnost je odavno poznat pojam. Može se reći da nije tako čest i da se na neutralnost poziva mali broj ljudi, grupa i država. Neutralnost je u svom tradicionalnom značenju bila zastupljenija u prošlosti, nego što je to danas slučaj. Ovaj termin se kod većine povezuje sa državama i njihovim nacionalnim pitanjima. Nema svaka država iste ciljeve i svaka ima neku svoju određenu tendenciju. Svakako da ona država koja je neutralna ima određene interese i ciljeve poput ostalih, ali njena opredeljenost ne narušava iste. U prošlosti je to često pominjano, posebno kada je reč o ratovima. Ratovi su vođeni iz mnogo razloga, ali je poznato da je sklapanje i obrazovanje saveza ostvarivano oko zajedničkih interesa i ciljeva, kao što je bio slučaj za vreme poznatog Hladnog rata, gde su postojali Varšavski i Severnoatlantski savez. Iako je stupanjem u neki od saveza u vreme ratova olakšavalo ispunjenje i napredovanje države, postojale su i one koje se nisu priključivale. Naravno da su razlozi različiti i pokazalo se da se u nekim slučajevima nacionalni interesi bili ispunjeni, dok kod drugih to nije bio slučaj.
I danas postoje savezi oko zajedničkih pitanja i interesa, poput NATO-a i ODKB-a. Kada je o Srbiji reč, ona nije članica nijednog od ova dva saveza, ali to je ne čini neutralnom. Međutim, kada bi ona postala članica nekog saveza, njena politička, ekonomska i vojna sigurnost bi se povećala. Ona ima svoje interese i nacionalne strategije kao i ostale države, samo što sa nekima ima iste, sa nekima ne. Srbija teži da postane članica Evropske unije, jer se time smatra da će se njen položaj ne samo na Balkanu i u Evropi, već generalno u svetu poboljšati i da će ona napredovati u vojnoj i ekonomskoj sferi. Na političkom polju to i nije tako lako i Srbija nailazi na razne poteškoće i prepreke ka učlanjenju u Uniju. Svesni smo da u periodu globalizacije nije moguće opstati sam i da je neophodno imati saveznike i oslonac.
Ne samo kada je naša država u pitanju, već se generalno smatra da neutralnost i samodovoljnost danas nije zastupljena, jer takve države bi teško opstale. Neutralnost je u današnjem svetu apstraktna imenica i gotovo nemoguća, ne samo u političkom već i u vojnom smislu. Pogotovo je ovo mišljenje ustaljeno iz razloga što je potrebno mnogo više finansijskih sredstava ako je država neutralna i ako pronalazi oslonac u samoj sebi. Poznato je da Srbija nema toliko jako razvijenu ekonomiju i da nema mogućnosti da sebi obezbedi svetlu i sigurnu budućnost bez oslonca na neki savez. Zbog toga je potrebno da sklapa i održava dobre odnose sa ostalim zemljama, bilo da se radi o susedima ili o velikim silama, poput Rusije i Kine, koje su se pokazale često kao dobar prijatelj i pomoć u teškim trenucima.
Autor: Kristina Ivanović
