Već je protekla decenija otkako traje građanski rat u Siriji i ne nazire mu se kraj. Deset godina nije puno i vreme brzo proleti, ali za stanovnike ove zemlje to su veoma mučne i duge godine. Godine nemira i straha, patnje i bola.
Građanski rat je uveliko poznat pojam. U ovom slučaju on se vodi unutar granica Sirije između pristalica Asadovog režima, predsednika države, i opozicione strane. Ne tako davno, 2011. godine, došlo je do pobune protiv ovog režima. Protesti su u početku bili mirni i glavni cilj im je i bio da skrenu pažnju na sebe i da teže promeni postojećeg stanja i utvrđenog režima. Demonstranti su želeli reforme, želeli su promenu same vlasti.
Nažalost, snage Asadovog režima su mnogo veće i jače. Ovakve snage su imale mogućnosti da uguše bilo kakav vid protesta i pobuna koje su započete na ovim prostorima. Kako su se ove unutrašnje borbe odvijale, tako su snage režima bile surovije. Broj žrtava se svakodnevno povećavao. Ljudi su ostajali bez krovova nad glavom, bez svojih domova i najmilijih. Ljudi konstantno žive u strahu i neizvesnosti. Ljudi žive za dan kada će moći mirno da šetaju ulicama i budu srećni i nasmejani. Ni stariji ni deca nemaju čak ni osnovne uslove života. Preko milion stanovnika je raseljavano i isterivano ne samo iz svojih kuća, već i iz države, a mnogi žive od humanitarne pomoći. Brojni su zapisi o mučenjima i torturama nad opozicionim stranama, ali i nad običnim, nedužnim narodom. Celokupna država je usled ovakvih nedaća vrlo brzo osiromašila i postala oličenje bede.
U okviru ovog građanskog rata došlo je i do mešanja drugih država, kao što su Rusija, Turska, Iran i SAD. Usled napada režima na demonstrante korišćena su mnoga sredstva, poput hemijskih i zračnih oružja. Verovali ili ne, čak 217 puta. Pored toga što je veliki broj poginulih civila, nanete su i velike štete u okviru ekonomske sfere ove države. Mnoge ustanove i infrastrukture, poput fabrika, bolnica, škola je uništeno u surovim napadima od strane ovakvog režima. To je dovelo do proširenja ekonomske krize u okviru ovih granica. Sirija je postala glavno poprište inflacije, što dodatno otežava situaciju. Zbog postupaka režima, ne postoje nikakvi rezultati o Ustavu Sirije, za koji je bila zadužena Ustavotvorna komisija. Mirno stanje se ni ne nazire.
Zdravstveni radnici, učenici, medijski radnici, reporteri…žrtve se nisu birale. Svi u Siriji koji nisu bili pristalice Asadovog režima, bili su mete napada i mučnih tortura.
Autor: Kristina Ivanović
