Zašto neki studenti ili đaci mogu da sednu i da bez problema nauče celo gradivo koje se od njih traži za određeni ispit ili kontrolni, dok oni drugi, kojih je mnogo više, gube koncentraciju i vraćaju se na istu rečenicu po deset puta neshvatajući šta uopšte čitaju? Razlog leži u disbalansu organizma, stresu ili jednostavno gradivu koje im uopšte nije zanimljivo.
Nažalost, spadam u ovu drugu grupu. Duže od pola sata na dan nisam mogla da učim koliko god se trudila. Sama ta činjenica je bila veliki stres za mene jer sam znala da imam određeno vreme za koje moram spremiti ispit. Istina, znajući ovo, uvek sam kretala sa učenjem za ispit znatno ranije od ostalih kolega, čak i po mesec dana. Nikada nisam mogla da učim noć pred ispit, kao što mnogo studenata radi, to mi je oduvek bilo vreme za spavanje i vreme da mi se „slegne“ ono što sam za određeni ispit i učila, naravno sa knjigom ispod jastuka. Moj partner, sa kojim živim i koji je trenutno student psihologije, je totalno druga priča od moje. Kada sedne da uči, ne ustaje dok ne nauči ono šta je predvideo za taj dan. Može da uči celu noć sa razumevanjem i koncentracijom, što ja nikada ne bih mogla i u tome mu se divim. Budući da se budim za posao jako rano, u 5 sati, kada ustanem, zateknem ga u istom položaju kao veče pre, kada je krenuo sa učenjem, naravno sa kafom pored sebe i nekim energetskim pićem, koje definitivno ne podržavam, ali to je totalno druga tema. Ovim sam htela da pokažem razliku između dve vrste učenje. Prva, moja, gde se koncentracija gubi jako brzo i druga, njegova, gde je koncentracija prisutna svo vreme učenja.
Ono šta definitivno pomaže pri koncentraciji tokom učenja je pisanje liste obaveza, kreativan način da na papir stavite sve šta imate da naučite za taj dan. Bitno je da obaveze koje ste naveli budu kratke, sažete, kao i da to budu mali zadaci u učenju, na primer 10 strana, pa pauza od 20 minuta. Ovako stvarate iluziju da ćete brže naučiti ono što ste sebi zadali. Uvek razmišljajte pozitivno i nikada sebe ne upoređujte sa nekim ko može da nauči nešto brže od vas.
Nađite mesto koje vam najviše odgovara za učenje, tamo ćete imati najbolju koncentraciju. Mesto koje će vam odvlačiti pažnju, definitivno nije dobro. Biblioteka, čitaonica, vaša soba ili neki miran kafić, sve dolazi u obzir dokle god se tu osećate najproduktivnije, jer sve dolazi iz glave. Istražite veći broj mesta, tako ćete najlakše naći ono pravo. Omiljeno mesto mi je bila moja soba, dok su moje kolege volele čitaonicu na fakultetu. Meni nikako nije odgovarala. Dok učite, pored sebe imajte samo najosnovnije i najpotrebnije stvari, nikako one za koje znate da će vam odvlačiti pažnju. Za njih ćete imati vremena u toku pauza. Probajte da učite sa kolegom ili koleginicom sa fakulteta, mojoj drugarici je tako bilo najbolje. Studirala je stomatologiju i šest godina je svaki dan učila sa istim kolegom, naravno da su, uz toliko učenja, postali najbolji prijatelji. Meni to nije odgovaralo, dok sam učila, morala sam da budem sama.
Koristite igre memorije koje pomažu kod pamćenja. Ključ ovakvih metoda učenja jeste da nova fraza ili rečenica koju smislite mora biti lakša za pamćenje od termina koje pokušavate da naučite. Ovo ne ide svakom, tako da ako vidite da vam ne uspeva, nemojte da se trudite. Ove metode su od pomoći zato što upotrebljavate veći kapacitet mozga za pamćenje vizualnih i aktivnih slika nego za pamćenje samo liste stavki. Uz korišćenje većeg kapaciteta mozga ide i bolje pamćenje.
Motivacija je jedna od najbitnijih stvari za dobru koncentraciju. Čak i onda kada su okolina i svi ostali bitni faktori savršeno složeni, student bez motivacije teško će se uspeti koncentrisati na predmet pažnje. Na motivaciju najčešće utiču jasni razlozi zbog čega se radi na zadatku, kakva je korist, smisao i svrha truda i vremena uloženog u postizanje i održavanje koncentracije. Iako se ponekad motivacija lako izgubi, pokušajte stalno imati na umu ciljeve koje želite postići. Razmišljajte o onom osećaju koji vas čeka kada zadatak bude obavljen. Tako se moj partner motiviše, želi što pre da nauči ono šta je za taj dan odredio da ima, znajući da će se posle toga osećati ispunjeno. Tako da uvek imajte u glavi širu sliku onoga sa čim se susrećete. Kada vidite šumu, nemojte zaboraviti primetiti i drveće, ptice, veverice i sve ostale lepote prirode. Drugim rečima, pronađite u svemu sitnice koje vas vesele.
Autor: Marija Kostić
