Leto je svakako došlo, a sa njim i niz tropskih vrućina. Svedoci smo temperatura i do 40 stepeni u centru Beograda. Mnogima takva temperatura jako smeta. Podaci glavnih meteoroloških stanica objavljenih na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda pokazuju da je u većini gradova u Srbiji temperatura prvog dana leta, 21. juna, prelazila 30 stepeni, dok je u glavnom gradu izmereno 32 stepena. Što je bila samo najava za niz toplotnih talasa koji su nakon toga usledili. U proteklom periodu je u Beogradu oboren rekord za najtopliji junski dan, koji je postavljen još 1918. godine.
Naravno, na različitim lokacijama u našem glavnom gradu, temperatura se razlikuje i to do čak 10 stepeni. Na primer Banjička šuma je na mom termometru pokazivala 38 stepeni, dok je na Terazijama bilo čak 48 stepeni. Svakako više zelenila snižava temperaturu. Kupila sam neke jeftine patikice koje nisu bile prošivene iznutra nego zalepljene lepkom, u centru grada, na asfaltu, lepak je počeo da se topi. Naravno da sam ušla u prvi taksi da bih što pre stigla kući.
Ljudi kojima ovakvo vreme najteže pada, ne izlaze iz stanova, a oni koji su, po mišljenju većine ljudi, srećni da imaju klimu, ne gase je. Ali šta je sa onima koji rade? Oni ovakvo vreme podnose prilično loše. Šeširi, voda i lepeze su im najbolji prijatelji. Vrtoglavica, preznojavanje i ošamućenost su prvi znaci toplotnog udara, zato su vlasti na više lokacija u gradu postavili cisterne sa vodom, kako bi građani mogli da se osveže. I ljudi se, generalno, ne sećaju da je prošlih godina, leto stiglo ovako naglo. Masovno idu na bezene, reke ili jezera. Svedoci smo ljudi koji se kvase vodom po gradu konstantno.
Ali zašto je do ovakvih temperatura došlo? Nad većim delom južne Evrope se prostire anticiklon tj. područje visokog vazdušnog pritiska i pri takvim uslovima se na našem prostoru, u letnjem periodu, stvara advekcija tj. nadiranje ili prodor toplog vazduha sa jugozapada. Taj vazduh se dodatno zagreva prolazeći preko Dinarskih planina.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona. U Evropi je 2003. godine od posledica vrućine stradalo 70.000, dok je 2010. u Rusiji preminulo 56.000 ljudi usled toplog talasa koji je trajao 44 dana. Vrućinu teško podnose stariji, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, a posebno osobe koje boluju od kardiovaskularnih oboljenja. Ni klima nije najbolje rešenje, jer je za organizam katastrofalno ići iz hladnog u toplo i iz toplog u hladno.
Kada smo već kod klima uređaja, vlasti su pozvale građane da provere ispravnost svojih, jer smo u poslednje vreme bili svedoci nekoliko požara u našem glavnom gradu izazvanim njima.
A šta je sa korona virusom i ovakvim vremenom? Postoje neki dokazi da se slučajevi korona virusa više grupišu u hladnijim i suvim sredinama. Jedno istraživanje je pokazalo da je u zemljama koje su više pogođene virusom do 10. marta 2020. zabeležene niže prosečne temperature nego u zemljama sa manjim brojem slučajeva. Drugo istraživanje koje je obuhvatilo 100 kineskih gradova u kojima je bilo više od 40 slučajeva obolelih od Kovida-19 pokazuje da više temperature i pojačana vlaga čine da se virus sporije prenosi.
A sada ću napisati jedan jako nepopularan stav među Beograđanima. Ja obožavam ovakvo vreme, ne volim zimu i sneg i organski ne podnosim klima uređaje. Dakle ima i nas koji volimo šetnju na 40 stepeni i koji se ne znojimo, znam da smo u velikoj manjini, ali nas ima.
Autor: Marija Kostić
