Godišnjica zločina u Srebrenici

Politika

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari, danas, 11. jula, obeležava se 26. godišnjica srebreničkog genocida.

Posmrtni ostaci 19 žrtava genocida, koji je počinjen 1995. godine, biće pokopani danas u ovom Memorijalnom centru u kome su do sada ukopane 6.652 žrtve.

Na drugim lokacijama, prema željama porodica žrtava, ukopano je još 237 osoba, a i dalje se traga za oko 1.000 nestalih.

Prema dokazima koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, nakon pada Srebrenice ubijeno je ili nestalo do 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

U isto vreme, oko 30.000 muslimanskih žena i dece iz srebreničke enklave prisilno je premešteno.

Iz Mehanizma navode da su ti zločini planirani i organizovani od strane najviših državnih, vojnih i policijskih struktura bosanskih Srba.

Iz ovog haškog suda pozivaju sve zainteresovane da pogledaju njihovu onlajn izložbu „Srebrenica: Hronologija jednog genocida“, koja predstavlja svojevrsno putovanje kroz događaje u Srebrenici i njenoj okolini od kraja juna pa sve do oktobra 1995. godine.

Svaki u nizu hronološki poređanih događaja ilustrovan je kratkim video snimkom ili foto galerijom baziranim na svedočenjima preživelih žrtava i insajdera iz struktura bosanskih Srba, kao i vizuelnih materijala prikupljenih u predmetno vreme i tokom istrage srebreničkih događaja.

 

Iz nevladine organizacije Žene u crnom ukazuju da je režim Slobodana Miloševića saučesnik genocida jer je pružano ogromnu političku, vojnu i logističko-finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.

Srbija je, inače, prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom se „najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“ ali se ne spominje genocid.

Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, u kojoj poziva države članice EU i države Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine proglasila je na sednici u Mostaru, održanoj 8. jula, 11. jul za Dan sećanja na genocid u Srebrenici i Dan žalosti u Federaciji BiH.

Istog dana kada je održana sednica, više od tri hiljade ljudi je u Maršu mira iz Nezuka krenulo ka Potočarima, kako bi danas odali počast žrtvama genocida. To je ista deonica na kojoj je u julu 1995. godine pogubljen veliki broj osoba.

Prema podacima Mehanizma u Hagu, za zločine počinjene u Srebrenici osuđeno je šesnaest osoba: Radislav Krstić, Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Radivoje Miletić, Vinko Pandurević, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Zdravko Tolimir, Vidoje Blagojević, Dragan Jokić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Dražen Erdemović, Momir Nikolić i Dragan Obrenović.

Momčilo Perišić je oslobođen krivice, Slobodan Milošević preminuo pre izricanja presude, dok je sudski proces protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića u toku.

Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *