Skoplje je glavni i najveći grad Makedonije, ups Severne Makedonije, nikako da se naviknem. U poslednje vreme ovaj grad je izazivao veliku pažnju svojim izgledom, zapravo novim izgledom. Ideja onih koji su zadužni za njegovo preuređivanje bila je privlačenje većeg broja turista, zbog toga je izgleda bilo neophodno dati mu novi „sjaj“ i potrošiti ogromne sume novca iz budzeta.
Preprošlo leto, rešila sam da posetim Skoplje i ostala sam bez teksta. Pošto nikada do tad nisam bila u njemu, vraćajući se sa Ohrida, rešila sam da na par sati svratim u Skoplje. Pre moje posete Skoplju čitala sam sporadično novinske nasloveo o novom izgledu grada i nezadovoljstvu građana istim. Međutim nisam se puno udubljivala u temu, pa samim tim nisam ni znala šta me čeka. Kročivši u centar Skoplja nisam znala gde pre da pogledam i da li sam se ja to našla na trgu jedne evropske prestonice ili u nekom zabavnom parku, poput Diznilenda.
Preuzimanjem tuđe istorije, vlada Severne Makedonije imala je za cilj da kreira novi nacionalni identitet. Zapravo postavljanjem pregršt spomenika i skulptura, stavljanjem novih baroknih fasada, fontana i kupola postignuto je da Skoplje izgleda kao jedan efemerni spektakl. Skoplje ima čak i trijumfalnu kapiju, pravu, nije kao ona naša, kineska na rasklapanje, što obitava u Knezu za novogodišnje praznike. Spomenik koji privlači najviše pažnje je monumentalni spomenik Aleksandra Makedonskog na Bukefalu. Ovo monumentalno delo sa sve fontanom oko postamenta, je najveći spomenik u svetu posvećen Aleksandru Makedonskom. Nešto dalje, skoro isto tako pompezan, nalazi se spomenik posvećen Filipu Makedonskom na kome je on predstavljem sa pesnicom podignutom u vis. Nasuprot jedan drugom, našli su se i spomenici Justinijanu Prvom i Caru Samuilu. Mnoga arhitektonska dela deluju luksuzno, raskošno, ali isto tako poprilično pretenciozno. Takođe, ono što mi je skrenulo pažnju jesi i piratski brodovi na Vardaru. Pomislila sam da se možda održava neka manifestacija, pa su tu trenutno postavljeni, ali kasnije sam saznala oni neće odploviti nigde. Još neki od interesantnijih spomenika jesu Isus koji navodno prosi, dve devojke, devojka sa gitarom, čovek drvo itd. Primetno je i veoma upadljivo mešanje raznih stilova što deluje da grad izgleda veoma kič. Može se zaključiti da grad jeste dobio željenu pažnju, ali ipak ne u pozitivnom smislu, već kao prestonica neukosa i treša. Ovaj grad predstavlja mešavinu modernog kiča i sovjetske arhitekture. U međuvremenu, čitala sam da je bilo priče čak o izgradnji sfinge ili piramide, što smatram da bi bilo prava trešnjica na torti.
Manje je više! – odličan savet za one koji su zaduženi za izgled ovog grada.
