Mišel Zubenica: nijedna vlast u Srbiji neće priznati KiM, a i da priznaju pitanje je koliko će narod biti upućen

Politika

Sa Zubenicom, našim izuzetnim analitičarem i poznavaocem politike, prošli smo kroz najaktuelnije teme u regionu- srpska vlast i opozicija, režim u Crnoj Gori, i brojna druga. 

 

Ono što verovatno najviše trenutno zanima naše građane bilo bi pitanje Kosova i Metohije, stoga smo ga pitali da li će, po njegovom mišljenju, aktuelna vlast priznati KiM, i da li bi tim činom izazvali svoj krah?

-Mislim da nijedna vlast u Srbiji neće direktno priznati nezavisnost Kosova jer od Srbije to niko ni ne traži. Sa druge strane, Kosovo i Metohija je toliko simbolički učvrćeno u kolektivni duh srpskog naroda, da bi teško bilo koja vlast mogla da računa na svoj opstanak ukoliko bi neko zaista to i uradio. Sa druge strane, s obzirom da veliki mediji mogu konstruišu različite scenarije pitanje je koliko bi građani i zaista bili informisani o ovom pitanju.

 

Nadovezavši se na to, pitali smo ga i sledeće:

Kroz decenije svedočimo odbijanju svakog kompromisa sa Srbima od strane Albanaca. Mislite li da će u jednom momentu pristati na razgraničenje, ili prognozirate drugačiji ishod?

-U ovom trenutku, Vlada u Prištini na čelu sa Albinom Kurtijem je apsulutno protiv bilo kakvog kompromisa uključujući i ideju razgraničenja. Moguće je da prištinska vlast popusti usled pritisaka iz međunarodne zajednice ali u ovom trenutku ne vidim da može da dođe do nekog suštinskog dogovora.

 

Sve češće čitamo i slušamo od vlasti i medija kako se nastavlja dijalog Beograda i Prištine i da se radi na “regionalnoj stabilnosti”, kao i “alternativi koja je pogodna za obe strane”. Po vašem mišljenju kakva bi to alternativa bila?

-Altrernativa za prostor Balkana koji je uvek bio bure baruta i izvor nestabilnosti jeste proces pomirenja naroda i međusobno povezivanje. To povezivanje i saradnja treba da bude dominantna u polju ekonomije koja je najvažnija za sve građane balkanskih država zbog niskog standarda i siromaštva. Narodi na Balkanu imaji slične probleme, kao što je masovni odlazak mladih u treće zemlje, zato bi trebalo da se traže slična rešenja i da uz zajedničke napore se popravi situacija na ovom prostoru.

 

Dotakli smo se i pitanja SPC koja je u Crnoj Gori svojevremeno bila obespravljena Zakonom o slobodi veroispovesti.

 

Smatrate li da je SPC posle Zakona o slobodi veroispovesti, litija i volje naroda da je odbrani moćnija, i da dolazi do duhovnog jačanja, ili je to ipak prividno?

-Zakon o slobodi veroispovesti je probudilo mnoge, naročito u Crnoj Gori da se podsete da su vernici Srpske pravoslavne crkve. Sama SPC je veoma uticajna institucija i organizacija od velikog poverenja u srpskom narodu tako je njena moć izuzetna velika a nakon događaja u Crnoj Gori svakako je i u toj zemlji povratila svoju ulogu.

 

Usled gore spomenutog zakona, negodovanja naroda i borbe, pao je DPS i na vlast je došao Krivokapić na čelu Vlade. Očekivalo se mnogo, antisrpskom režimu se nazirao kraj, ali ipak je i dalje sve to neizvesno.

S tim u vezi, pitali smo njega šta misli o tome.

 

-Trenutna situacija u Crnoj Gori je primer kako jedan višegodišnji režim koji je uzurpirao sve pore društva se teško razmontira i kako njegov uticaj ostaje i nakon formalnog gubitka vlasti. U državi kao što je Crna Gora teško možete da sprovodite reforme a da imati tanku i nestabilnu skupštinsku većinu koja se sastoji od ideoloških različitih političkih stranaka. Crna Gora ima trenutno isti spoljnopolitički kurs ali su uređene neke unutrašnje stvari koje nije moglo pod DPS. Međutim, ovi reformski procesi idu veoma sporo zbog čega je i došlo do razočarenja građana.

 

Takođe škakljivo pitanje: Crna Gora je donela Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, Leposavić je smenjen. Da li mislite da će to dovesti do pada ili rekonstrukcije Vlade?

-Moguće je da dođe do rekonstrukcije ali do pada teže jer su stranke koje čine vladajuću većinu svesne da ukoliko dozvole nove izbore da postoji velika mogućnost povratka DPS-a na vlast.

 

 

Tema o kojoj se takođe dugo raspravlja bila bi odnos vlast-opozicija. Kako postoji mnogo spekulacija o potplaćenosti, manipulaciji, ili prosto nesnalaženju, nezaobilazno bi bilo pitanje o tome.

 

Svakim danom je sve jasnije da je opozicija izuzetno slaba. Smatrate li da je zbog toga sto nemaju pristup nacionalnim frekvencijama, manipulacija od strane vlasti ili postoji treći razlog?

-Postoji više faktora, svakako je opozicija dobrim delom sama kriva što već skoro 10 godina ne može da postigne ozbiljniji rezultat na bilo kojem nivou izbora. Nejedinstvo, sujete i nerad na terenu, svako malo cepanje i stvaranje novih organizacija dovelo je kompletnu opoziciju u zaista jedan težak položaj. Svakako postoji i drugi faktori, poput zaista teške negativne kampanje koja se protiv opozicije vodi u velikim medijima.

 

Prošlogodišnji odlazak predsednika Vučića u Vašington bio je tema medija tih dana. Taj susret je jako bitan za pitanje Kosova, ali i spoljne politike.

 

Po Vašingtonskom sporazumu, do 1. jula 2021. Srbija je obavezana da izmesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Tema je jako osetljiva, pa nas zanima kakav dalji tok dešavanja predviđate?

-Situacija će se odvijati u skladu sa geopolitičkim procesima koji je trenutno ubrzavaju i promenama koje se dešavaju na globalnom nivou. Pitanje izmeštanja ambasade u Jerusalim je deo šireg međunarodnog konteksta koji će biti odlučujući za donošenje odluke povodom ovog pitanja.

 

Obzirom na to da će uskoro biti tačno godinu dana od julskih protesta protiv aktuelne vlasti u Beogradu i širom većih gradova u Srbiji, koji su ostali upamćeni po neverovatnoj volji za promenom koju je najviše pokazala omladina, što je rezultiralo brutalnoj primeni sile od strane policije, upitali smo ga sledeće:

 

I za kraj, koliko je još snage narodu ostalo za bunt? Mislite li da mladi mogu izazvati promene ili smenu vlasti, po uzoru na gradonacelnika Banja Luke, Draška Stanivukovića?

-Mladi zaista mogu da budu predvodnici pozitivnih promena što možemo da vidimo na primeru regiona i pobeda novih građanskih snaga koje predstovljaju novi, mladi i neukaljeni ljudi. Međutim, mora se naglasiti da nije dovoljno da neko bude mlad da bi bila prava osoba za politiku i sve ono što ona nosi. Ključne karakteristike treba da budu poštenje, znanje, rezultati i ispravne vrednosti koje jedna osoba da ima a koja pretenduje da donese političke promene na ovim prostorima.

Autor: Erna Bugarin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *