Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena je oko 1335. godine, a preminula je 11. novembra 1405. godine. Bila je srpska vladarka, žena kneza Lazara Hrebeljanovića, spisateljica i pravoslavna svetiteljka. Poreklom je iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac je bio knez Vratko, praunuk velikog župana Vukana Nemanjića, poznatiji u epskoj narodnoj poeziji kao Jug Bogdan.
Udala se za Lazara Hrebeljanovića 1353. godine. Nakon smrti cara Uroša, Lazar postaje knez Raške sa prestonicom u Kruševcu. Imali su pet ćerki, Maru, Jelenu, Draganu, Teodoru i Oliveru i dva sina, Stefana i Vuka. Nakon što joj je muž poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala Srbijom sve dok joj sin, Stefan Lazarević, nije stasao za presto, 1393. godine. U to vreme, Milici je trebalo mnogo mudrosti i pameti za vladanje državom koju je konstantno neko želeo da osvoji. Pokazala se kao dostojan vladar u veoma izazovno vreme. Lične tragedije koje su je zadesile, gubitak muža i udaje ćerke, Olivere tj. Olivere Despine, za Sultana Bajazita I, koji je naredio ubistvo njenog muža, nisu uticale na njeno donošenje odgovornih odluka kao vladarke. Nakon dolaska njenog sina na presto, napustila je državne poslove i povukla se sa rođakom Jefimijom (Jelena Mrnjavčević) u manastir Ljubistinju, koji je sama osnovala 1390. godine. U njemu se i zamonašila 1393. godine, dobivši ime Evgenije. U njenim kasnijim diplomatskim odnosima, otputovala je u proleće 1398. godine, zajedno sa Jelenom Mrnjavčević, na dvor Sultana Bajazita I, kako bi opravdala kneza Stefana, svog sina, i njegov postupak pri gušenju zavere vlastele. Takodje, morala je da opravda i optužbe protiv svog sina, da je sarađivao sa Ugrima pri turskom pohodu na Bosnu. Kao jako dobar pregovarač, posredovala je i u sukobu između sinova, Vuka i Stefana. Kada je branila kneza Stefana, ona je bila pred Sultanom Bajazitom I, a sada se našla pred njegovim sinom. I ovog puta je uspela u svojoj misija da izmire sinove. Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinja je provela poslednje dane, tu je i sahranjena. Srpska pravoslavna crkva je kanonizovala, postavši tako svetiteljka.
Kneginja Milica bila je i ugledan književnik, u pisanju i izdavanju povelja vidi se njen neosporan talenat. Napisala je nekoliko molitva i religijskih poema. Čini se da su njena tuga i samoća bile zarobljene u njenom stvaralaštvu. Njena dela su bila posvećena njenom pokojnom mužu, knezu Lazaru. Pažnju književnih istoričara privukle su tri povelje: Manastiru Visoki Dečani i svetogorskim manastirima Velika Lavra i Sveti Pantelejmon. Povelju upućenu manastiru Svetog Pantelejmona kneginja Milica je potpisala zajedno sa sinovima. U društvo srpskih književnica srednjeg veka ubrajaju se i monahinja Jefimija (Jelena Mrnjavčević) i Jelena Balšić, Milicina ćerka.
Konstantin Filozof je u svom delu “Žitiju despota Stefana Lazarevića”, kneginju Milicu opisao rečima;
“Dostojna slave i veoma mudra mati (Milica), koja je prevazilazila mnoge izabrane matere, ostavši, kao što kaže Solomon, hrabra žena, imala je svoje vrline, kao što znaju svi oko nje koji su pocrpli milost iz njezine ruke i koji su se nadali da je prime. Ali budući u tolikoj vlasti, znala je i svetske (stvari) u kojima je teško snaći se; i po lepoti beše ne samo žena, nego i Disejs mnogi u savetima. A ko će pobrojati božanstvene i sveštene ukrase i darove crkvama i manastirima? Ko se neće zadiviti gledajući takvu (njezinu) spregu sa onima koji gledaju ka jednom Bogu i kako delima prevazilazi zapovest; i išla je napred na sve veća (dela).”
Danas, nekliko ulica nosi ime po njoj, pogotovo u centralnoj Srbiji. Glavna ulica u Trsteniku i ulica u Lazarevcu u naselju Lukovica. Takođe Trstenik je najbliži grad mestu na kom je sahranjena, u manastiru Ljubostinja.
Zanimljivosti:
U narednom predanju knez Lazar se četo naziva carem, pošto je bio najveći oblasni gospodar i naslednik cara Uroša. Zbog toga se Milica često naziva carica Milica.
Rubin Kruševac proizvodi vino sa njenim imenom.
Po njoj osnovna škola na Novom Beogradu, nosi ime.
Nagrada “Kneginja Milica” se dodeljuje za doprinos srpskoj književnosti, kulturi, duhovnosti, kao i za negovanje humanizma, čovekoljublja i očuvanja pravoslavne tradicije.
Autor: Marija Kostić
