Koliko bole pirsinzi?

Društvo

Da li pirsinzi zaista toliko bole ili je taj bol zanemarljiv u odnosu na večiti ukras koji će neko imati na telu? U tome ima mnogo faktora, na primer, prag bola određene osobe ili mesto na kome se pirsing radi. Ali iako se čini da su oni postali popularni poslednjih decenija, to nije istina, jer oni imaju dugačku tradiciju i istoriju iza kojih su se krili stalež određene osobe ili, u nekim plemenima, prelazak iz dečijeg, u doba odraslog čoveka ili žene. Pirsing se sastoji u bušenju kože radi ugrađivanja ukrasnih minđuša ili generalno predmeta, to je jedan od oblika modifikovanja tela i bodi arta.

Kod plemena u Africi ili kod ljudi u Indiji sam postupak bušenja kože, kao i ukrašavanje, imaju i religijski smisao, štiteći ljude od zlih duhova. Iako su pirsinzi nalaženi na telu mumija, arheolozi su tek, u skorije vreme, odlučili da malo bolje i dublje otkriju njihovo značenje. Rani zapisi, koji su pronalaženi, retko pominju samo bušenje tela, kao i njegovo značenje. Tome je doprinelo i to što je koža mumije, generalno, raspadnuta do te mere da se nije otkrilo gde je određeni pirsing bio iako su pronalaženi pored tela. Početkom dvadesetog veka, bušenje bilo kog dela tela, sem rese na uhu, je bilo jako retko, a posle Drugog svetskog rata, dobija na popularnosti pogotovo kod gej populacije. Određeno vreme je, čak i bušenje ušiju kod žena bilo društveno neprihvatljivo, ali je to krenulo da se menja šezdesetih godina dvadesetog veka, kada su žene više počele da razmišljaju o svom izgledu i želele su da ukrase svoje telo, ne razmišljajući o bolu u datom trenutku. 1970.-ih godina, zahvaljujući pank pokretu, pirsinzi dobijaju neverovatno popularnosti kako kod žena, tako i kod muškaraca.

Ušni pirsing je bio i ostao najrasprostranjeniji. Njegova upotreba datira još iz antičkog vremena i za nju postoji podosta pisanih, kao i arheoloških dokaza. Najstarija mumija, koja je imala izbušene uši, ima 5300 godina i nađena je u današnjoj Italiji. A najstarije minđuše koje su nađene imaju 4500 godina i nađene su na mestu gde je bio sumerski grad Ur. Tlingitima minđuše na ušima su predstavljale znak staleža i bogatstva. Takođe su bile često korišćen ukras Osamnaeste dinastije Egipta. Ova vrsta pirsinga, iz mog iskustva, najmanje boli zavisno od mesta na uhu gde je bušena, resa se ni ne oseća, ali deo hrskavice na gornjem kraju uha, ume jako da boli, kao i da dugo zarasta, od 3 do 6 meseci.

Pored ušnog, među najpopularnijim je i nosni pirsing. Postoji veoma duga tradicija žena iz Indije da buše nos i to, u većini slučajeva,  levu nozdrvu jer prema verovanju iz Ajuverda medicine, nozdrve su povezane sa reproduktivnim organima žena. Buši se ili dok je devojčica mala ili noć pred udaju. Asteci i Maje su takođe praktikovali bušenje septuma, a plemena iz Nove Gvineje obožavaju da svoje noseve ukrase kostima, čime su pokazivali, pogotovo muškarci, svoje bogatstvo. A danas je tradicija bušenja nosa ostala najpopularnija u Arapskim i zemljama Bliskog Istoka. Bol, takođe zavisi od mesta na kome će se pirsing nositi, nozdrve ne bole toliko koliko boli bušenje septuma, između nozdrva.

Pirsinzi na usni su istorijski uočavani kod pojedinih tribalskih kultura Afrike i Indijanaca. Čak je u nekim delovima Malavija prilično često da žene od detinjstva do starijeg doba proširuju svoju usnu diskom.

Pirsinzi koji su dobili na svojoj popularnosti u poslednjih par decenija su oni na bradavicama, pupku, kao i genitalni pirsinzi, svi od njih su jako bolni i zarastaju prilično sporo. Žene će uraditi sve za lepotu, tako da su u današnje vreme ovi pirsinzi jako popularni, među njima, onaj na stomaku je jako čest i oko njega se vodi polemika da se praktikovao u starom Egiptu među aristokratama. Kod muške populacije jako su popularni oni na ušima, ali i na obrvi.

Svaka modifikacija telu, među kojima je i bušenje tela, je bolna. Ali je bitnija od bola higijena pirsinga posle bušenja, to je za neke pirsinge mučan i dugotrajan proces. Ljudi danas, nose pirsinge umereno, da istaknu neki deo tela koji im se sviđa ili da ukrase neki koji im se ne sviđa. Prema jednom istraživanju 62 posto ispitanika je reklo da je uradilo pirsing da bi istakli svoju individualnost. Međutim ima i onih koji modifikovanje tela prenesu na sledeći nivo i budu neprepoznatljivi, kako bušenje tela, tako i tetoviranje ili ugradnja implantata na određene delove tela, tipa rogovi. Elejn Dejvidson je žena koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao „žena sa najviše pirsinga“, jer je u vreme izbora imala 462 na sebi, kasnije je godinama samo obarala svoj rekord, da bi danas imala 6005 po celom telu.

Dakle, sve je lepo dok je umereno. Ako zaista želite da uradite određeni pirsing, neće vam biti teško da izdržite par minuta, sati ili dana bola, govorim iz ličnog iskustva.

Autor: Marija Kostić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *