Većina građana Crne Gore je nakon pada Mila Đukanovića očekivalo značajnu, i svakako mudriju vlast i političke promene posle 30. avgusta. Mislilo se da se antisrpskom režimu nazire kraj, da će najzad na red doći pravna država, sloboda govora i barem naznake kvalitetne diplomatije. Da li je zaista tako?
Crna Gora se od svih evropskih zemalja najviše oslanja turizam, a jedina je u Evropi kojoj isti čini više od 50% od ukupnog BDP-a. Samim tim što najbrojniji turisti dolaze iz Srbije, najveći su izvor prihoda.
Usvojena je Rezolucija o genocidu u Srebrenici koju je predložila Bošnjačka stranka. Za je glasalo 55 poslanika, a u trenutku odlučivanja u skupštinsku salu su ušli poslanici DPS-a. Donošenjem rezolucije se 11. jula obeležava dan sećanja na žrtve Srebrenice.
Nova vlada na čelu sa Zdravkom Krivokapićem nije uradila mnogo toga osim promene Zakona o slobodi veroispovesti- nije donet zakon o državljanstvu, bez kog 30000 ljudi, uglavnom srpske nacionalnosti, nastanjenih nekoliko desetina godina u Crnoj Gori nemaju pravo glasa. Kohabitacija izmedju Mila Djukanovića i nove vlade funkcioniše bolje nego što se moglo zamisliti; na spoljnom planu imamo kontinuitet proevropske politike, takođe priznanje Kosova, članstvo u NATO paktu se ne dovodi u pitanje, dok na unutrašnjem planu nisu smenjeni načelnici policije koji su demonstrirali silu nad narodom koji je branio svetinje SPC, što dovodi do toga da se može zaključiti da se senka politike DPS-a nadvija i nad ovom vladom.
Vlada Crne Gore je nedavno još jednom dokazala da je sloboda govora upitna. Ministar pravde Leposavić je izjavio da genocida u Srebrenici nije bilo i doveo je u pitanje pravičnost Haškog tribunala, čijoj (ne)objektivnosti i politizaciji smo kroz decenije imali prilike da svedočimo. Nakon izjave pokrenulo se pitanje njegove smene, da bi na koncu bio smenjen glasovima opozicionih partija na celu sa DPS-om i vladajuće URE, protiv su bili poslanici najjače vladajuće koalicije Za budućnost Crne Gore, time je ova vlada pokazala da omraženi im DPS može biti i dobar koalicioni partner ako imaju zajednički interes.
Premijer Krivokapić se pojavio u Patrijaršiji u Beogradu, ali ne sa željom da potpiše Temeljni ugovor kako se prvobitno očekivalo nego da se umeša u rad Sabora i Sinoda Srpske pravoslavne crkve, i da utiče na njihovu odluku o izboru mitropolita crnogorsko primorskog, da nametne postavljanje vladike Joanikija čiji se izbor nije ni dovodio u pitanje. Pitanje izbora verskih velikodostojnika nije nešto u sta bi smeli da se mešaju političari, kako srpski tako i crnogorski.
Sve česće čujemo zahteve za smenu ili rekonstrukciju vlade kojom je od poslanika koji su je izglasali retko ko zadovoljan- Miodrag Lekić, predsednik Demosa, koji je u koaliciji sa Demokratama ciji je predsednik Aleksa Bečić inače predsednik skupštine, izjavio je da je Krivokapić politički pajac, nakon Krivokapićeve izjave da je u skupštini prisutno licemerje i nemoral, a takođe Lekić je rekao da Krivokapić nema više podršku većine. Pratićemo u narednim danima situaciju u parlamentu Crne Gore.
Može se zaključiti da je situacija u državi i dalje neizvesna, atmosfera je naelektrisana i i dalje svedočimo neprekidnim podelama građana.
Autor: Erna Bugarin
