UŽASAN PLAN VATIKANA I USTAŠA DA UNIŠTE SRBE

Društvo

MIHAILO STANIŠIĆ je u „Srbocidu“ izneo otkriće o Pavelićevom genocidnom planu, skovanom u Sijeni, pri čemu je ustaškom vođi, njegovim suflerima i podstrekačima u emigraciji, kao svojevrsni orijentir, poslužilo višegodišnje izučavanje i ugledanje na genocid koji je nad Jermenima počinjen u Prvom svetskom ratu u Turskoj.

Tek 1975. godine, jedan od čelnika Hrvatske seljačke strane, oslonac u izbegličkoj vladi u Londonu, desna ruka dr Vlatka Mačeka, Ulija Jukić objavio je u svojoj knjizi svu monstruoznost Pavelićevog projekta: i on i njegov kasniji srbožderski ministar Dido Kvaternik, planirali su da „klanje Srba provedu pa makar propala NDH“, samo zato, piše Jukić, „da se ne bi mogla više nikada obnoviti zajednička država Hrvata i Srba“.

Na osnovu toga, dr Stanišić izvlači ovaj zaključak: „Posredi je sprovođenje bitne odrednice ideologije genocida nad Srbima – da se zauvek spreči obnavljanje Jugoslavije“.

I onda upoznaje javnost, u stvari čitaoce njegove malotiražne knjige „Srbocid“, da je Ante Pavelić, iz Italije, preko posrednika, upoznao sa svojim planom Vlatka Mačeka, tada potpredsednika jugoslovenske kraljevske Vlade. Mačeku je plan „pokazan“ ali o tome nije obavestio nikoga, osim nadbiskupa zagrebačkog Alojzija Stepinca, uz ogradu da je to „bezbožni plan, zbog koga apeluje da Stepinac utiče na Pavelića“.

RAZLOZI ZBOG KOJIH Maček nije o tome planu obavestio nikoga u jugoslovenskoj vladi, kao ni predstavnike Srba u Hrvatskoj, možda se mogu dokučiti iz onoga što se dogodilo 31. marta 1941. godine u Zagrebu.

Tog dana šezdesetak narodnih poslanika HSS, na inicijativu dr Vlatka Mačeka, vođeni njegovim kalkulacijama, održali su zajedničku konferenciju sa ustašama u prostorijama Gospodarske sloge u Zagrebu. Ustaše su predstavljali prvaci u zemlji.

U REZOLUCIJI donetoj na ovoj konferenciji, iako je održana 31. marta, pre napada na još uvek postojeću Kraljevinu Jugoslaviju, navedeno je sledeće:

I Jugoslavija je prestala da postoji.

Stvara se slobodna Hrvatska država u svojim istorijskim i etnografskim granicama, uključujući tu Prekomurje, Međumurje, Slavoniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatski dio Vojvodine.

II Do donošenja ustava (odnosno zakona državne vlasti) izvršnu i zakonodavnu vlast vršiće nova hrvatska nacionalna vlada sa sjedištem u Zagrebu.

III Dostavljajući ovu odluku vladi Rajha, hrvatski predstavnici mole vladu Rajha da izdejstvuje priznanje hrvatske države od strane sila Osovine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *