Srednji vek, kao istorijsko razdoblje, prepoznatljivo je i upečatljivo po svom mraku, koji se odnosi na apsolutno sve društvene strukture. Radi se, zapravo, o tome da je varvarski svet, nakon što je pokorio i zauzeo zapadnu Evropu, zbrisao i skoro svu kulturnu, filozofsku, duhovnu, naučnu i antropološku misao koja je građena tokom vekova rimske dominacije. Ovako uopštena postavka srednjeg veka iako u najvećoj meri prihvaćena u javnosti, ne oslikava društvenu sliku epohe najjasnijim bojama. Unutar varvarizivanog društva, na niskoj lestvici kulturnog bivstvovanja stvarane su institucije koje su, ako ništa više od toga, makar ublažile ovu mračnu sliku srednjeg veka. Prožet neposrednim uticajem i kontrolisan od strane nove, najčešće fanatično motivisane doktrine verovanja, koja se ogledala u hrišćanstvu, srednji vek iznedrio je i akademije i univerzitete koji su opstali i do dana današnjeg. Oksfordski Univerzitet, jedan od najpoznatijih i najprestižnijih za savremene obrazovne ustanove u čitavom svetu, dan svog rođena zabeležio je upravo u srednjem veku.
Čitava priča o Oksfordu ilustruje tok razvitka srednjovekovnog engleskog društva. Oksford nije, poput Londona, Birmingena, Mančestera ili Liverpula, izrastao u veliki industrijski grad. Legenda kaže da je Oksford osnovan još u IX veku kada je tamo Alfred Veliki otvorio višednevnu debatu za ondašnje monahe. Ova priča je svakako neverovatna i ne može se temeljiti dostupnom izvornom građom, tako da je najverovatnije da se Oksford kao škola pojavljuje kasnije, u XII veku.
Naime, u Oksfordu, mestu na jugu ostrva, Normani su najpre podigli dvorac oko 1071. godine, koji je kasnije, u toku građanskog rata, u vreme Olivera Kromvela razoren. Četrdesetak godina kasnije tamo, u okolini lovišta u Vudstoku, osnovana je i priorija, zatim bolnica i ženski samostan. Sredinom XII veka grad je stekao svoju povelju, a par decenija kasnije kralj Henri II podario je Oksfordu bedeme, učinivši ga svojim utvrđenjem. Dve godine nakon njegove smrti, za vreme vladavine kralja Ričarda, poznatog po nadimku Lavlje srce, Oksford je dobio i veliki pečat. To je značilo da su se najučeniji ljudi toga doba mogli neometano okupljati, držati predavanja, kada je zapravo i obrazovana prva skromna zajednica učenika.
Početkom XIII veka došlo je do sukoba učenika i lokalnog naroda, što je eskaliralo 1209. godine. Tada je deo profesora napustio Oksford i sklonio se na istok, u sada takođe poznat i prestižan Univerzitet Kembridž. Raskol ipak nije zaustavio napredak Univerziteta u Oksfordu. Naprotiv, motivi za okupljanje učenika postali su još snažniji i izražajniji nakon pristizanja predstavnika iz novoosnovanih crkvenih redova. Najpre su stigli dominikanci, za njima franjevci, a do kraja XIII veka i stariji monaški redovi, benediktinci i cistercinci koji su takođe osnovali svoje ustanove u gradu. Ipak, rivalstvo ove dve visoke škole opstalo je i do danas, a jednom godišnje stipendisti oba Univerziteta odmere snage u veslanju, u okršaju osmeraca na Temzi. Ova tradicionalna trka odigrava se još od 1829. godine, a veslači Kembridža uspešniji su za osam pobeda.
Sve do pred sam kraj srednjeg veka, tačnije do pojave štamparije, predavanja u Oksfordu vršena su usmeno. Prvi udžbenici pojavili su se 1476. godine. Prvi Univerzitetski Koledž osnovan je 1249. godine, zatim šezdesetih godina XIII veka osnovani su Baliol i Merton. Na čelu čitave ustanove nalazi se kancelar sa doživotnom službom. U univerzitetskim prostorijama su se, pored nastave, od 1215. godine, održavale i prve sednice engleskog Parlamenta.
U skladu sa srednjovekovnim shvatanjem znanja i života u celini, veoma brzo su počele da kruže i priče o čudima. Istovremeno je razvijen i kult relikvija. Svojevrsni crkveni moto Univerziteta očuvan je i danas, a ogleda se u tome što je i savremeni moto Oksforda crkveno ustrojen i glasi: Moja svetlost je Gospod.
Ipak, jedan franjevački učenjak iz Oksforda, čuveni Rodžer Bekon, opisao je matematiku kao jedinu disciplinu pomoću koje se može doći do spoznaje i istine bez straha od grešaka. On se otisnuo daleko ispred svojih savremenika, predvidevši pojavu naočara, podmornica i mašina koje mogu leteti.
Industrijska revolucija ipak nije mogla u potpunosti izbeći ni Univerzitet u Oksfordu. Tokom druge polovine XVIII veka spojen je kanalom sa prestonicom radi jačanja privrede i industrije. Potom je izgrađena i pruga koja Oksford povezuje sa Redingom i Londonom, a sa pojavom automobila razvijala se i ova grana industrije.
Danas je Oksford peti na listi najprestižnijih Univerziteta u svetu ispred Kembridža, Jejla, Harvarda i Sorbone. Prvi anglo-saksonski Univerzitet na svetu do sada je isškolovao mnoge poznate i velike ličnosti raznolikih profesionalnih profila. Najpoznatiji studenti Oksforda između ostalih su Roan Etkinson, Margaret Tačer, Agata Kristi i Dž. R. R. Tolkin i naravno najpoznatiji britanski agent, izmaštan delima Ijana Fleminga, Džejms Bond.
Imajući u vidu to da je Oksford jedan od Univerziteta koji iznedri najveće umove, upis predstavlja još jednu specifičnost ove institucije. Naime, za razliku od drugih visokoobrazovnih institucija, koje kriju svoja upisna pitanja, Oksford je svoja otvorio za javnost. Razlog leži u tome što odgovori na ta pitanja ne mogu biti tačni ili netačni. Pitanja su opšta, misaona, filozofska i načinom na koji polaznik na njih pruži odgovor procenjuje se njegova spremnost pohađanju škole. Primeri pitanja za upis su sledeći: Može li arheologija dokazati ili negirati Bibliju? Da li bankari zaslužuju svoje plate i da li Vlada treba preduzeti mere koje bi ograničile njihova primanja? Ovo su samo neki od primera klasifikovanih u tačno određenu oblast studija, međutim, na osnovu same forme zaključuje se održivost misaonost i svojevrsna metafizička ustrojenost u modelima nastave, učenja i sticanja veština i znanja na Oksfordu.
Autor: Srđan Jović
