Rikavičko jezero je, zaista, neotkrivena lepota i netaknuta priroda. Ukoliko, u sebi, imate želju da pobegnete od brzog života, grada i gužve, da uživate u zelenilu i prostranstvu, ovo jezero, je jedno od najboljih opcija koje priroda ima da vam pruži. Vojvoda Drekale, vođa kučkih plemena i rodonačelnik Drekalovića, obožavao da je se kupa u Rikavičkom jezeru. Smešteno je u prelepoj Crnoj Gori, na masivu Kučkih planina, odakle potiče pleme Kuči, u blizini vrha Žijovo, uz samu granicu sa Albanijom, a u njega se ulivaju vode potoka Rikavac, a poniru vode u reke Cijevnu i Ribnicu. Nažalost, do njega se može doći samo terenskim vozilom ili peške, pa ga zbog toga i nije obišlo previše ljudi, jer najhrabriji samo opstaju, a ne može se naći dosta ljudi koji bi pešačili po takvom terenu. Ranije je bilo mesto za boravak ljudi i stoke iz dela Kuča tokom leta, a kasnije je prilično opustelo. Poslednjih godina se povećava broj renoviranih vikendica i sve veći broj ljudi svoj odmor provodi na njegovim obalama. Ono što je jako zanimljivo za današnje vreme i 21. vek je da do tamo nije urađena električna struja, ni signal mobilne telefonije. Asfaltni put se završava kod sela Mokra. Ko ne želi da ošteti auto, može ga tu parkirati i makadamom pešačiti oko sat i po vremena do katuna Širokar. A ko više žali sebe nego auto, po takvom terenu, može do Rikavičkog jezera stići njime, za mnogo manje vremena. Svakako bi posle bili odmorniji za istraživanje i bolje bi podneli dalje pešačenje. Katun Širokar, gde se kola definitivno mogu parkirati, nalazi se na visini od 1765 metara. Rikavačko jezero je na visini od 1313 metara. Svakako bi spuštanje od 400 metara do jezera bilo lakše nego pešačenje od sela Mokra, a i penjanje do kola ne bi bilo toliko strašno. Okolinu Rikavičkog jezera krasi prelepo i raznovrsno poljsko cveće, od najkrupnijih ljubičica do raznog drugog, ne tako često viđenog, cveća. Okruženo je brdima i pogled okolo pruža impresivnu sliku. Najprivlačnija je planina Vila.
Autor: Marija Kostić
