Trenutni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je na vlasti je od 1994. godine. Njegova vladavina na Zapadu ocenjena je kao diktatorska, optužuju ga za potiskivanje opozicije, i između ostalog hapšenje političkih neistomišljenika.
Na predsedničkim izborima 9.avgusta 2020 Lukašenko se borio za svoj šesti mandat na čelu Belorusije, a par opozicionih kandidata uhapšeno je pre samih izbora zbog optužbi da su strani agenti. Glavni protivkandidat Lukašenku bila je Svetlana Tihanovskaja.
Neposredno po prikazivanju izlaznih anketa na državnoj televiziji po kojima je Lukašenko osvojio 80%, a Tihanovskaja 9% glasova, opozicioni birači započinju masovne proteste širom većih beloruskih gradova.
Prema procenama, te noći uhapšeno je preko 3000 ljudi. Par demonstranata je bilo u kritičnom stanju, dok je jedan od njih podlegao povredama. Protesti su nastavljeni i narednih dana, policija je pokušavala da rastera demonstrante upotrebom suzavca i gumenih metaka. Tihanovskaja je prebegla u susednu Litvaniju, odakle je uložila žalbu na rezultate izbora.
- avgusta u Minsku se održava miting podrške Lukašenku, na kom se prema procenama policije okupilo 60.000 ljudi.
Lukašenko je u govoru na tom skupu izjavio da je NATO gomila trupe pred vratima Belorusije.
Opozicija narednih dana organizuje skupove, na kojima je prema njihovoj proceni prisustvovalo vise od 100.000 ljudi, posle čega su zatražili hitno puštanje više hiljada uhapšenih, kao i ponavljanje predsedničkih izbora. 17. avgusta. Tihanovskaja se oglasila i rekla da je spremna da vodi prelaznu vladu i organizuje slobodne izbore.
- avgusta održan je protest u Minsku kom je prisustvovalo oko 250.000 ljudi koji su se uputili ka predsedničkoj palati u kojoj se nalazio Lukašenko. Tih dana mnoge firme su započele štrajk na poziv opozicionih lidera. Evropska unija je pozvala Lukašenka da raspiše slobodne izbore i da pregovara sa opozicijom.
Lukašenko je sa druge strane tražio podršku od ruskog predsednika Vladimira Putina i zamolio ga za rusku vojnu intervenciju u slučaju napada NATO snaga na Belorusiju.
Mnoge prozapadne države su u svojim parlamentima donele rezolucije kojim Tihjanovsku priznaju za predsednika Belorusije.
Tokom protesta je zabeleženo više smrtnih slučajeva, hapšenja novinara, donošenja presuda po ubrzanom postupku. Protesti su uglavnom koordinirani preko društvene mreže „Telegram“, demonstranti su se neprestano kretali i time pravili mnogo problema policiji, poučeni iskustvima sa protesta iz Hong Konga. Policija je koristila sva moguća sredstva da rastera masu.
Protesti nisu doneli promenu režima, ali su pokazali da se može uzdrmati tako čvrsto ukorenjen vladar poput Lukašenka.
Autor: Erna Bugarin
