Krizni štab je opet popustio mere. Da li je još uvek rano za popuštanje mera? Šta uopšte mislite o tim merama koje su unazad mesecima donosili?
Ovo popuštanje mera je posledica uspešno obavljenje vakcinacije i samo je inercija globalnog popuštanja mera. Debakl kriznog štaba je usledio u junu mesecu prošle godine, kada se krizni štab pretvorio u predizborni štab vladajuće koalicije. U prilog govori činjenice da profilisana članica kriznog štaba postala ministarka aktuelne vlade. Ovo popuštanje mera će blagotvorno delovati na opštu, duševnu psihu. Treba biti oprezan zbog najave mogućeg talasa na jesen. Pozivam građane da budu odgovorni i disciplivani. Samo disciplivano stanovništvo vođeno strukom, a podpomognuto
efekasnim državnim aparatom može u razumnom roku pobediti ovu epidemiju.
Aktuelna je tema o referendumu o rudniku i dolasku Rio Tinta. Šta mislite o toj tezi da da će ljudi odbiti veliki investiciju i doprinos Srbije, a ne da će birati između zdravlja ili para?
Dolazak Rio Tinta je samo posledica opredeljenja ove vlasti da nacionalne interese potpuno prepusti korporativnom kapitalu. Ako smo pristali da prodajemo svoju pamet, mladi ljudi na desetine hilja eo dlaze iz ove zemlje.Ako smo pristali da prodajemo firme, resusre, svoje znanje, ne smemo pristati da prodamo ono što se ne prodaje, a to je životna sredina. Na to nemamo pravo, životnu sredinu smo samo pozajmili od naših predaka ui moramo je netaknuui ostaviti našim potomcima. Međutim, u Srbiji je na delu smrtonosno zagrljaj političke elite i krupnog kapitala. Iz tog zagrljala Srbija se mora izvući. Ako se to ne desi onda će izgubiti sve svoje prirodne resurse i to će biti kraj za sprsku družavu I srpsko društvo. Neoliberalni kapitalizam koji u ovoj vladi ima pauzdanog partnera crpi poslednje resusre iz ovog dela Evrope. Da posledice budu još gore oko su bacilli na najlepši deo Srbije, a to je njen zapad, zapadna Srbija i Jadar. Međutim Rio Tinto kao jedna velika belosvetska kompanija koja ostavlja katastrofalne posledice svugde po svetu neće samo ugroziti prirodne lepote zapadne Srbije već ugrožava čitav eko sistem Balkana.
Bila je presuda Ratku Mladiću. Potvrđena je kazna doživotnog zatvora. Da li Vas je presuda iznenadila? Da li je to bilo suđenje Mladiću ili je to bila presuda celoj Srbiji?
Nisam iznenađen, ova presuda je samo potrvda prvostepene presude. Nije bilo moguće da žalbeno veće usvoji bilo kakve argumete da se kazna da se smanji ili preinači ili da se suđenje ponovo kao što je predlagala sudija Nijambe. Mladiću je presuđeno I pre suđenja, jer u brojnim sudskim procesima za zločine u Bosni, pogotovu za zločine počinjene u Srebrenici je njegove ime je pominjeno kao jedno od inicijatora i organozatora tih zločina, a te kazne su takođe su pravosnažno potvrđene. Ovo presuda nije presuda Srbiji. Podsećam da je Srbija vodila spor pred Međunarodnim sudom pravde, jer je Bosna I Hercegovina tužila Srbiju kao pravnog naslednika Savezne Republike Jugoslavije. Taj Međunarodni sud pravde koji je organ Ujedninjenih nacija istog ranga kao Generalno skupština , kao i Savet bezbednosti. Po presudi Međunarodnog suda pravde Srbija nije inicirala zločine u Srebrenici, nije ni učestvovala ni organizivala taj zločin. Jedino zašto je Srbija kriva je što je prekršila konvcenciju o sprečavanju genocida. Sud je utvrdio da je Srbija u datom kritičnom momentu , leto 1995 godine bila u mogućnosti da izvršenje tog zločina spreči. Sud je doneo odluku da je Srbija dužna da donese deklaraciju kojom osuđuje te počinjene zločine i kojom se obavezuje da će isporučiti, odnosno da će privesti pravdi sve one koji su optuženi za te počinjene zločine. Odgovornost Srbije se tu završava, tako je presudio Međunarodni sud pravde u Hagu. Oslobodio je Srbiju bilo kakvih materijalnih reparacija . Srbija je te zločine osudila, napravila je moralni otpor prema zločincima time što ih je uhapsila i predala Haškom tribunalu. Mi stojimo na toj moralnoj tački oslonca sa koje pozivamo druge da isto tako učine sa zločincima koji su počinili zločine nad Srbima. Deo sprske javnosti negira zločine, deo srpske javnosti opravdava zločine koji su se desili. To jako šteti sprpskom društvu. Mi stojimo na tezi da Srbija mora poštovati međunarodno pravo, da bi se međunarodno pravo poštovalo nad njom. Mi smo svoju međunarpdnu obavezu ispunili. Pozivamo sve I regionalne I međunarodne institucije da učine isto. To što su zločinci nad Srbima na slobodi ljaga je na licu Haškog tribunala, očito I međunarodne javnosti. Mi sa stanovišta države koje je ispunila sve međunarodne obaveze imamo prava da pozovemo na odgovnost i te zločince I institucije koje ih nisu procesuirale. Presuda Ratku Mladiću nije presuda svim Srbima. Ratko Mladić se jeste krio u Srbiji, ali nećemo dozvoliti sada dozvoliti da Ratka Mladića i njegovu odgovornost skrivaju Srbijom i Srbima. To Srbija i Srbi ne zaslužuju. Ta presuda induvidualizira taj zločin, ni na koji način možemo da utiče na političku sudbini ni na Republicke Srpske ni na Republike Srbije.
Vučić je posetio Jagodinu, samim tim i Dragana Markovića Palmu. Koja je to poruka svima nama?
Da li će Dragan Marković Palma ne zavisi ni od dela koje je eventualno počinio. Ne zavisi ni od zakona koje je eventualno prekrišio. Zaviso samo od političke procene Aleksandra Vučića. I to nije vezano samo za Dragana Markovića Palmu, to je vezano za sve političke činioce u Srbiji. I za Bratislava Gašića, i za ministara Lončara, i za Branislava Lečića pa i za Dragana Markovića Plamu. Da li će pravni process protiv njih biti pokrenut ne zavisi od agilonosti tužilištva, ne zavisi ni od dokaza koje se prezentuju javnosti, zavisi pre sve od interesa, odnosno procene Aleksandra Vučića. Ako on proceni da mu je za predizbornu kampanju korisno da zaštiti Dragana Markovića Palmu, on će ostati na pozicijama na kojima je trenutno. Ako Aleksandar Vučić krene u obračun sa mangupima u svojim redovima,na tome bazira svoju preizbornu kampanju, moguće je da se pokrene sudski postupak protiv Dragana Markovića Palme. Mi ne živimo u pravnoj državi, mi živimo u ličnom režimu Aleksandra Vučića. Sve političke, to podrazumeva I sudske odluke u takvom jednom ličnom režima zavisi pre svega od njega.
Niže se afera sa aferom, da bi na kraju sve otišlo u zaborav. Da li ćemo ikada doći do afere čiji je rezultat biti pravedna presuda? Ne samo da završi na velikim naslovima.
Popplavla afera ima za cilj da trenira zaborav kod srpskog naroda. U totalitarnim sistemina nijedna afera nema sudski epilog. Tako je bilo u komnističkom sistemu, gde su akteri nekih afera ili bili sklanjani na prinudne godišnje odmore, ili bili unapređivani odnosno nagrađeni i penjali su se na toj piramidi političke hijerarhije, ili su bili sklonjeni na neka udaljena ambasadorska mesta. Tako je bilo u kominističkoj diktatiru, tako je sada i u Vučićevoj dikatiru. Nijedna afera, a bilo ih je na desetine nije i neće dobiti sudnski epilog. Broj afera ima funkciju da anestezira narod I da jednostavno denzibiliše građanina Srbije koji te afera onda prihvata kao normalno I društveno prihvatljivo ponašanje.
photo: Facebook
Kakva će biti sudbina Demokratske stranke? Da li moći da se uzdigne i povrati poštovanje koje je nekada imala?
Demokratska stranka ovim unutarpartijskim izborima 4.jula završava fazu unutrašnje reorganizacije . Tri godine je trebalo Demokratskoj stranci da stane na svoje noge. Da obnovi rad opštinskih odbora. Da na nivou okružnih odbora postavi ljude koje će dalje voditi i usmeravati regionalnu politiku Demokratske stranke. Srbiji je potrebna jaka Demokratska stranka, bez jake Demokratske stranke nema demokratije u Srbiji. Videli smo i to nam višegodišnje iskustvo nam pokazuje da svi oni koji su odlazili iz Deomkratske stranke nisu uspeli da naprave stranku koju bi bila ukorenjena u biračkom telu u Srbiji. Te njihove stranke su bile “one man show”, lični projekat njihovih lidera ili su političke mahovine koje su su uspele da se zapate u nekoj opštini, u nekom gradu. Demokratska stranka je duboko ukorenjena u srpskom društvu. Ona je lučonoša demotratije u Srbiji. Pošto su se sve diktature u Srbiji obračunavale sa Demokratskom strankom, logično je da je Demokratska stranka prva na udaru ovog režima. Ovaj režim je upravo jak i zbog toga zato što je Demokratska stranka razbijena, osakaćena I demonizovana. Prosto to se radilo planski., to se radilo sistemski. Bila su dozvoljena sva sredstva, sve državne istituacije su zloupotrebljene da bi se došlo do tog cilja. Međutim, taj cilj oni nisu ostvarili, Demokratska stranka i dalje živi. Unutar Demokratske stranke je veoma buran život. Demokratska stranka profliliše ljude od integriteta, one ljude koje su ostvarene u svojim profesijama, koji politiku vide kao društvenu disciplinu za javno i opšte dobro, ne za lično bogaćenje i za ličnu promociju. Mi se nadamo da sa dobrom kadrovskom listom, dobrom politikom, dobrim idejama, sa starim sistemom vrednosti, sa starim brendom možemo da izađemo pred građane i da ih odvedemo u odlučnu borbu protiv Vučićeve diktature.
Koliko izbori u Beogradu znače? Da li vidite šansu da opozija u jednoj ili u dve kolone može da izađe i dobije šansu da pobedi? Da li izborni uslovi mogu biti bolji nego na prethodnim izborima?
Izbori u Beogradu su velika šansa za opoziciju. Opet koliko ta šansa velika i primamljiva bila moramo se vratiti na osnovni princip. Beogradski izbori moraju da budu slobodni, ili takvi ili ih neće biti. Ako su isti izborni uslovi, ako je ista društveno-političko klima kao što je 2020.godine nas ti izbori ne interesuju . Ti izbori su lažni, nelegetimni I ne demokratski. Ako dođe do promene društvene klime, ako dođe do kordinisanog dijaloga između vlasti i opozicije. Kada kažem kordinisane to znači uz moderiranje Evropske unije. Jer mi želimo praktičnu primenu evropske vrednosti, a jedno od esecenjcijalnih vrednosti moderne Evrope su slobodni i demokratski izbori. Želimo da Srbija postane član evropskog naroda. Demokratska stranka I ostatak demokratske opozicije će učestvovarati na tim izborima. To je jedno strategijsko pitanje. Kada je taktika upitanju, da li treba ići u jednoj ili više kolona o tome treba razgovarati. Jedno je sigurno , opozicija mora sihronizovano da izađe na te izbore I da se sihronizovano bori za svaki opozicioni glas. To je suština. Da li ćemo više opoziiconih glasova steći sa jednom listom ili sa više lista to je stvar analize, ali cilj je isti. Da dobijemo više glasova nego vladajuća lista. Ako nam je isti cilj onda ova metadologija je samo stvar operativne realizacicije ovog zadatog cilja. Što se tiče stanja u Srbiji , ono je u dukoboj krizi, morolnoj, ekonomskoj i političkoj. Jedini načlin izlaska iz iz krize jeste da se njeni građani probude Ii pobune. Da demokratija podrauzumeva simetriju saglasnosti među onih koji donose političke odluke i onih nad kojima se te političke odluke sprovode. Smatramo da te simetrije nema u Srbiji. Smatramo da je mnogo više građana koji su nezodovoljni ovom vlašću nego onih koji za ovu vlast glasaju. Takvo stanje je neodrživo, generator krize kako političke,ekonomske tako i nacionalne jeste upravo aktuelna vlast. Ne može se ova vlast popraviti. Ne može se ova vlast kadrovski promeniti. Ova vlast, ovaj sistem ne valja u celini i u celini se mora promeniti. Ovo se mora promeniti na izborima, pred radnje ili radnje posle izbora su zajednički napori ujedinjene opozicije da do suštinskih političkih promena u suštini u Srbiji dođe. Mi ne želimo nasilne promene, mi želimo demokratske promene, jer verujemo u demokratikuju, verujemo u evropske vrednosti . Nudimo Srbiji bolji put jer verujemo da Srbija može da postane moderna članica evropske porodice unutar Evropske unije.
Da li Partizan ima najgoru upravu u istoriji? Da li ce doci do privatizacije klubova u Srbiji?
Sportsko društvo Partizan je žrtva frustracije jednog čoveka, političke ambicije jednog čoveka i može se reći dijagnoza jednog čoveka koji želi da unušti sportsko sruštvo Partizan. Partizan je anticipiran od vladajuće struktrure kao moguće opozicino žarište i kao moguća smetnja za ostvarivanje ideje jedan narod, jedna država, jedan vođa, jedna stranka, jedan klub. U totalitarnim sistemima nemate konkurenicju ni u politici, ni u ekonomiji, ni u sportu. Tako je bilo u Musolonijevoj državi, tako je bilo u kominističkoj,istočnoj Nemački, tako je i u Vučićevoj državi. On je fiksirao Crvenu Zvezdu za ostvarivanje svojih političkih ciljeva. On je u Crvenoj Zvezdi spojio sportsko,nacinalističku ideologiju njenih navijača i on sa njima uspešno manipuliše već petu godinu. Kao što krši Ustav, kao što krši zakon, tako se i krše sportska pravila, sve za jedan cilj. Kako krši Ustav i zakon da bi ostao na vlasti, tako krši sva sportska pravila da bi Crvena Zvezda ostala šampion. I Crvena ZvezdaiI Partizan su pod okupacijom, voljnom ili nevoljnom. Kada je Crvena Zvezda upitanju imamo po vertikali potpuno, voljnu, kolobartivnu okupaciju tog sportskog društva. Kada je upitanju Partizan ta okupacija je do nivoa uprave klub. Kada je reč o nižem strukuturu uprave, samom sportskom sastavu, pogotovu o navijačima tu su moguća žarišta otpora ovoj vlastiiI taj potencijal je ono što brine Vučića I kabarilu oko njega. Taj potencijal takođe opozicija treba da iskoristi i prosto je neshvatljivo da bilo koji navijač Partizana bilo to košarkaškog ili fudbalskog kluba da podržava ovu vlast koja je ponizila do krajnih granica instituciju kakva je Partizan. Uprava Partizana apsolutno da poslednjeg člana treba da podnese ostavku, jer se projekat Nedićeve koloboracije sa Vučićem pokazao kao propali projekat. Na čelo kluba treba da dođu ljudi kojima teku crno- bela krvna zrnca, koji ne bi prodali fubalski klub, odnosno koji ne bi dozvoli da fubalski klub postane igračka u rukama Aleksandra Vučića. Za to nam je potrebno da se legende Partizana uključe u tu borbu. Potrebno je sihronizovana dejstvo legendi Partizana I navijača I svih onih koji vole ovaj klub. Ja se nadam da se u skorije vreme I to desiti.
Autor:Aleksandra Lazić
