Jedan tren. Sekunda. Treptaj oka. Dovoljni su pokazatelj da život teče svojim pravcem, čije je glavno odredište nepoznato. Događaji koji utiču na širu sliku su neka vrsta neplaniranog rizika, ne znaš kada će se nešto dogoditi, i kakvu posledicu može sa sobom povući. Život je mač sa dve oštrice, nekada dobiješ bitku, a nekada je izgubiš. Nužno, nisi izgubio rat. Kada govorimo već o ratu, vid nasilja prouzrokovan političkim nesuglasicama, ili mržnjom dva ili više naroda često dovede do posledica u vidu oružanog sukoba koji pukne po leđima nedužnog stanovništva.
Prema poslednjim podacima iz 2020. godine preko 80 miliona ukupne populacije na svetskom nivou je raseljeno, izgubivši krov nad glavom usled ratnih neprilika. Od toga polovinu čine deca, koja ne samo da su izbegla u druge zemlje, nego su prilikom bega izgubile svoju porodicu. Naša zemlja je usled naglih promena 90tih godina, doživela raskol jedinstva za koje se mislilo da će zauvek trajati. Ali ništa u životu ne traje večno, zar to nismo već odavno naučili?
Svetski dan izbeglica je dan kada se odaje počast svakom čoveku koji je bio primoran da napusti svoju kuću i okućnicu, ostavljajući svoj tadašnji život za sobom. Velika je hrabrost kada od jednog velikog ništa stvorite nešto ne znajući da li će to nešto opet možda postati ništa.
Usled migrantske krize koja nije zaobišla i ostatak sveta, Srbija je često bila prolazna stanica ili poslednje odredište pružajući ruku spasa novim pridošlicama. Ekstremne situacije često iziskuju brzo razmišljanje, stvaranje prihvatilišta je bilo privremeno rešenje koje služi i dan danas za svakog novog člana koje je bilo primorano da iz očitih razloga napusti svoju zemlju.
U političkom smislu, postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni kako bi neko postao državljanin jedne zemlje. Kada su obaveze izmirene, zemlja pruža stalno utočište, sva zagarantovana prava koja sleduju njenim državljanima, stalni radni odnos i mogućnost ličnog prebivališta koje im ne može biti oduzeto.
Izvor:Informer
Odličan primer je „Oluja“, operacija koja je poznata po masovnom progonu srpskog stanovništva sa teriorije Hrvatske. Raštrkan narod je u enormnom broju dolazio u Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i ostale susedne zemlje tražeći sklonište. U periodu od 2007. do 2009. godine otpočela je akcija Srpske Vlade da se izgrade stambeni objekti namenjeni isključivo za izbeglice i lica sa invaliditetom. Centralna mesta za izgradnju su bila Beograd, Čačak, Valjevo, Novi Sad, Niš, Zrenjanin i Kraljevo. Kasnije su aktivnosti na ovom polju proširene, uključeno je više gradova a akcija traje i danas.
Prema zvaničnim podacima, na teritoriji nekadašnje SFRJ izbeglički status je dobilo preko 620.000 stanovništva, dakle, preko pola miliona je izgubilo svoje kuće, bez mogućnosti da se ikada vrate. Nekada dom, danas pepeo.
U Srbiji je izgrađeno 18 azilnih i prihvatnih centara, koji broje preko 4.900 stanovnika, međutim suspidijarnu zaštitu je dobilo ne više od 200 stanovnika.
Dom je tamo gde ga stvoriš, dovoljno jak i veliki da ga u srcu poneseš i drugde utemeljiš, bez obzira koliko ga neprijatelji rušili.
Autor: Sanja Petkov
