Svi mi znamo da je Šabac između ostalog poznat po Čivijadi, festivalu humora i satire. Postoe tri teorije kako su postali čivijaši. To su tri veoma zanimljive priče koje ćemo vam sada predočiti. Čivijada je počela da dobija svoju slavu 1968.godine. Nadimak čivijaši po kome se Šapčani prepoznaju gde god otišli i veoma si ponosni , kako se veruje dobili bar jedan vek ranije.
Prema prvoj verziji šabačka čivijada je povezana za valjevskog trgovca Marka Kabalu. Taj trgovac je u tim krajevima prodavao rakiju i to naveliko. Uvek kada bi završio posao otišao bi se da se karta. Zbog kartanja je dolazio u Šabac. Znao je da ostane po nekoliko dana. Dok se on kockao, građani Šapca bi znali da se našale sa njim. Oni bi na svoj način uspeli da dođu do Kabalini rakije. Kada bi to uradili oni bi istočili pola rakije i zatim nasuli vodu. Ali on bi njima znao vratiti. Znao je veoma dobro proći na kartama i dobiti dosta para. Osim novca znao je osvojiti fijaker i dva vranca. To se dogodilo u kafani Milje Ražića koji je važio kao veliki šaljivdzija. Po dogovoru Šapčani su trebali da predaju Kabuli. Prilikom te predaje bi se sugrađani okupili da vide taj događaj. Kada je trebalo da preda gazda se dosetio jedne veoma dobre šale. Povadio je čivije iz točkova. Kalaba naravno to nije mogao saznati, kada se popeo na fijaker, krenuo nekoliko metar, da bi naravno završio u prašini.
Kada je izašao u Šapcu časopis za šalu, zabavu i satiru „Šabačka čivija“, napisali su objašnjenje kako je nastao nadimak čivijaši. Taj časopis je prvi put objavljen 16.09. 1906. Objašnjenje glasi ovako:“ U stara vremena, kada su se seljaci vraćali sa šabačke pijace, pošto su prodali svoje proizvode, usput bi svraćali u kafane, kojih je tada bilo dosta u svim šorovima, a naročito na Kamičku. Popili bi onako s nogu, po jednu, a neko i po više čokanja ili satljika. Krenuvši kućama, počeli bi da se utrkuju svojim taljigama. Onako, napiti i veseli, jedan drugom bi povadili čivije sa točkova.” To je druga priča.
Zatim imamo treću priču koja ovako glasi. Pričalo se da je u Šabac dolazio knez Mihailo Obrenović. Pošto je je njegov stric Jevrem Obrenović bio vladar grada, on je mogao da bude veoma važan. Građani koji su bili naklonjeni drugoj dinastiji, Karađorđevima su se dosetili da izvade čivije iz fijakera kojim se knez vozio I tako je on ostao na zemlji. Samo je mogao da kaže “Čivijaši”.
Prva Čivijada je bilo 1968.godine, I njen predsednik je bio Mile Stanković, koji je vodio emisiji “Veselo veče”. Kada je bila druča Čivijada toliko je uzburkala javnost, da je došlo I da zabrane lista “Čivija”.
Autor:Aleksandra Lazić
