Georgij Konstantinovič Žukov-najveći sovjetski maršal 20. veka

Društvo

Rusija je zemlja kulture, koja svoju tradiciju ne shvata olako, a svoju istoriju ne  zaboravlja. Baš kao takva, zemlja principa je za svoje predstavnike imala najveće  blago koje je njenu čast držalo kao na dlanu, vinuvši je pravo do zvezda. Koliko su  ponos i ljubav prema otadžbini bitni govori najbolje neukaljana slika najvećeg  sovjetskog komandanta, vojskovođe i ministra odbrane Sovjetskog Saveza Geogorija Konstantinoviča Žukova.  

Jednom prilikom Staljin je tvrdio da je Žukov spas na koji su sovjeti dugo čekali.  Njegova odlikovanja su najbolje priznanje da je svoj posao znao i radio kako treba.  Naposletku, bio je samo čovek, od krvi i mesa, koji je bio podložan greškama kao i  svako drugo ljudsko biće, ali je bio spreman da uči. Koliko znaš, toliko i možeš.  

Rođen je 1. decembra 1896. godine u Kaluškoj guberniji, poreklom iz seoske  porodice koja nije imala puno, ali je davala mnogo. Urođeno poštovanje koje je  poneo iz kuće Žukov nikada nije zaboravio. Nakon dolaska u Moskvu da izuči  zanat, biva primećen od strane Ruske vojske koja ga je nedugo zatim regrutovala u  svoje redove.  

Svoju blistavu kerijeru je započeo za vreme I svetskog rata, nakon čijeg završetka  je unapređen na poziciju podoficira, ali je dobio i dva odlikovanja u vidu Krsta  Svetog Đorđa. Borio se u građanskom ratu i Oktobarskoj revoluciji, koja mu je  takođe raščistila put do pozicije komandanta puka 1923. godine a kasnije i brigade 

  1. godine. Georgij Žukov je bio poznat po najsloženijim i specifičnim  taktikama, koje su mu često pomagale da pobedi. Jedna ideja, i dobro razrađen  plan su Žukova pretvorili u Heroja Sovjetskog Saveza. Sačuvao je svoj položaj, ali  i svoju zemlju od neprijateljskih sila, jednim nepredvidivim potezom koji je umeo da matira protivnika.  

Naime, za vreme bitke na Halkin Golu između Japanaca i Sovjeta, japanska vojska  je marširala kroz Mongoliju sa svojih 80. 000 vojnika, 180 tenkova, i skoro 500  borbenih aviona, izazivajući da dođe do rata koji će uključiti celu teritoriju,  međutim vojska je išla pod pretpostavkom da će Žukov narediti frontalni napad, ne  razmišljajući o tenkovnoj brigadi koja se raširila na oba fronta presecajući šestu  japansku armiju, kao i potpuni prekid zaliha i vode.  

Svetu je poznat po odbrani Lenjingrada, Staljingrada i Moskve. Veliku ljubav svog  naroda zadobio je za vreme II svetskog rata, Crvena armija je na čelu sa svojim  komandantom, Sovjetima izdejstvovala jedne od najvećih pobeda koje su itekako  bile prekretnica u ratu. Da je Nemačka uspela da probije svojim snagama i zauzme  celu teritoriju Rusije, malo ko bi mogao da je pobedi u globalnom ratu, a karta  sveta koju gledamo danas ne bi imala baš dobre izglede. Bitka za Staljingrad je  imala gubitke čija je cifra prelazila milion. Samo dobar vojskovođa zna da nikada  ne treba podceniti neprijatelja, faktor iznenađenja je uvek presudna karika u borbi  za slobodu. Hitlerovu ofanzivu je uspeo da suzbije još boljom protivofanzivom  koja je imala za posledicu povlačenje Nemačke vojske van Sovjetske prestonice.  

Vatra koja je tinjala za vreme rata između Staljina i Žukova, koji je bio otvorena  pretnja Staljinovoj diktaturi eskalirala je vrlo brzo nakon rata. Kult ličnosti koji je  u to vreme bio znatno popularan i negovan u tradicionalnim zemljama nije  dozvoljavao da se slika slavnog vođe zaseni drugim, te je Staljin odlučio da  suspenduje Žukova sa položaja komandanta, i dodelio mu je na čuvanje Odesku,  manje značajnu oblast koja nije bila od strateškog značaja za Rusiju. Nakon  Staljinove smrt postaje ministar odbrane Sovjetskog saveza. Umro je 18. juna  1974. godine, sa svim svojim vojnim počastima.  

Otadžbina nikada ne zaboravlja šta si učinio za nju, da li si zasukao rukave i  uprljao ruke da je izvadiš iz blata, ili je pak u isti mulj bacio. Kako god da okreneš,  uvek vrati ono što svakom sleduje. Georgij Konstantinovič Žukov je svojoj zemlji 

podario slobodu i nezavisnost, a ona njemu u čast pokolenja za koja se borio. U  njegovo ime Ruska federacija je usvojila red i orden Žukova, da i nakon njegove  smrti ostane duh koji će marširati zajedno sa svojim narodom.  

Autor: Sanja Petkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *