Aleksej Maksimović Peškov poznatiji kao Maksim Gorki je jedan od najvećih ruskih pisaca, koji je najviše pisao novele i pripovetke. Imao je neverovatan život koji je pretočio u književna dela. Poznat je i po tome što je bio politički aktivista. Rodio se 28. Marta 1868. u Nižnjem Novgorodu, preminuo 18.juna 1936.godine. Nakon njegove smrti rodni grad dobija ime po njemu Grad Gorki.
PORODICA
Još kao dete ima je težak život, oboleo je sa tri godine od kolere. On se oporavio i potpuno ozdravio, ali je zarazio svog oca Maksima. Otac nije mogla da izdrži i preminuo je. Ta smrt je u njemu probudila doživotni krivicu. Nije mogao sebi da oprosti očevu smrt. Brat je izgubio život na brodu, što je njegovu majku pogodilo. Gubitak muža i sina je za nu bilo previše, pa je tako kada je Aleksej imao 12 godina izgubio majku. Umrla je od tuberkoloze. Zatim dolazi kod babe koja je jako dobra žena, ali je deda bio težak čovek koji je imao preveliki problem sa alkoholom. Tukao ih i maltretirao, zatim Alekseja izbacio iz kuće.
LJUBAV PREMA KNJIGAMA I PISANJU KNJIGA
Aleksej je u Kazanu, univerzitetu carske Rusije zavoleo knjige. Čitanje knjiga su mu jako pomogle da prevaziđe poteškoće koje su ga stalno snalazile. Uvek je napominjao kako su knjige bile njegov spas. Voleo je filozofiju, najviše Šopnehaura i Ničea. Zbog svega što je preživeo 1887.godine je pokušao samoubistvo, ali nikada nije hteo da prizna da je bilo u nervnom rastrojstvu. Morao je da se snalazi za život, radio je razne poslove po Rusiji. I tako što je uvek išao peške.. Tako nimalo lagodan život mu je dao inspiraciju za mnoge njegove knjige. Sva ta muka da preživi mu je na neki način dala dar za pisanje.
NASTANAK PSEUDONIMA I PRIJATELJ,UČITELJ TOLSTOJ
Pseudonim Maksim Gorki je nastao prilikom objavljivenjem pripovetke „Makar Čudra“ 1892.godine. Pošto nije bio siguran u svoj pravopis, svoje misli je diktirao drugima. Sve dok nije postao blizak Tolstoju, tada postaje njegov učenik. Birali su člana Akademije, odeljenje za ruski jezik i književnost. Car Nikolaj II zbog njegovog političkog aktivizma je poništio to biranje. Mnogi intelektualci su u znak protesta, među kojima je i Čehov napustili Akademiju.
POLITIČKI AKTIVIZAM I HAPŠENJE
Išao je „rame uz rame“ sa revolucionarima, bio je veliki pobornik za veća radnička prava. Branio je siromašne, i dao sve od sebe da isprave svaku nepravdu u društvu na koju bi naišao. Suština njegovog života je bila težnja ka istini, ništa osim toga. Veoma čestit i moralan čovek. Principijalan, i dosledan svojim idealima. Bio je hapšen zbog pisanja proglasa protiv, policije, vojske i cara. Tada su intelektualci napravili veliku uzbunu i oni su morali da ga puste iz zatvora.
Zbog svoje političke nepoželjnosti morao je da ode iz Rusije, 1906. Kada je sa svojom nevenčanom ženom otišao u Ameriku. Tamo nisu baš lepo dočekani. Tada je iznajmio kuću i završio dramu „Neprijatelji“ . Za razliku od Amerike, u Italiji je 1907. je bio primljen sa ovacijama.
OSNIVANJE IZDAVAČKE KUĆE
Osnovao je izdavačku kuću 1919. koja se zvala Svetska književnost. Tako je okupio izuzetne ruske pesnike i pisce. Osim štro su pisali, bavili su se prevodom , i čuvanjem svoje dragocene kulture. Pošto je znao kako je živeti težak život, tako im je pomogao da se spasu od bede i siromaštva.
ŠAMANIZAM I NEDOSTIŽNA NOBELOVA NAGRADA
Ono što je veoma zanimljivo je da pred kraj svog života bio zainteresovan za šamanizam. Zanimalo ga je da li ima besmrtnosti zbog čega je predložio da se napravi Institut za eksperimentalnu medicinu. Vratio se u Rusiji 1929. Godine. Pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu,ali je nikada nije dobio. Bio je siguran da će je dobiti 1933.godine ali se to nije dogodilo. Poslednje njegovo delo je bilo „Jegor Buličov“ koje objavljeno 1936. Iste godine kada je preminuo.
KNJIGE
Njegove knjige su ušle u lektiru. Ostavio je iza sebe mnogobrojna izvrsna dela. Pripovetke kao što su: „Dve skitnice“, „Starica Izergilj“ , „Čelikaš“, „Prolećni zvuci“, „Život u plavom“, „Po Rusiji“. Zatim romane:“Forma Gordejev“, „Troje“,“Ispovest“,“Život Matveja Kožemjakina“, „Detinjstvo“, „Među ljudima“ . Kao i drame:“Malograđanin“, „Na dnu“, „Letnjikovac“, Deca sunca“.
Autor:Aleksandra Lazić
