Pavle Paja Jovanović-najpoznatiji srpski slikar tradicije i realizma

Kultura

„Možeš da gledaš u sliku cele nedelje i da nikad više ne pomisliš na nju. Možeš da  pogledaš sliku na sekundu i da razmišljaš o njoj celog života.“-Joan Miro 

Slikarstvo je umetnost koja izbledele slike sećanja oživi i učini da se osetite kao da  se stvarno nalazite u naslikanom vremenu, sa ljudima koji su tada živeli. Kao i u  životu, tako i u umetnosti ne cvetaju uvek ruže, realniji prikaz vremena i događaja  je počeo da izbija na površinu, zauzimajući veliki prostor u društvu, otvarajući  vrata piscima, pesnicima ali i slikarima da dočaraju realizam kroz reči, književna i  umetnička dela.  

Najčuveniji slikar na našim prostorima poznat po oštrom oku koje je izvrsno  preslikavalo ono što vidi, bio je Pavle Paja Jovanović. Zalagao se za realizam u  svim sferama svog života, i po njemu je i ostao upamćen. Paja Jovanović je rođen  16.juna 1859. godine u Vršcu, potiče iz ugledne porodice koja se zalagala za umetnost i sliku, o tome govori i mala fotografska radnja koju je držao Pajin otac  Stevan Jovanović.  

Prve korake je načinio crtajući crkvena dela, freske svetaca je pokušao da preslika  na papir, najpre u tajnosti a kasnije i javno. Crkva je bila polazna tačka koja je  prihvatila Pajinu umetnost i slikarske sposobnosti, a kasnije je omogućila da i  ostatak sveta spozna njegove radove. Sa samo 14 godina, Paja je uspeo da nacrta  skice i šablone svetitelja koji su prikazaniji realnije, tako da je slika govorila više  od hiljadu reči. Često se govorilo kada gledate sliku, kao da gledate u živog  čoveka. 

U aprilu 1877. godine Jovanović je upisao Opšti slikarski tečaj bečke Akademije,  na kojoj je proveo naredne tri godine. Nakon završenih studija, ostao je na  Akademiji želeći da završi i specijalistički tečaj za istorijsko slikarstvo pod  pokroviteljstvom Kristijana Gripenkerla i Leopolda Karla Milera.  

Njegova prva priznata i nagrađena slika bila je „Ranjeni crnogorac“ koja je bila  izložena cele godine na Akademiji, i za koju mu je pripala carska stipendija. Pred kraj specijalizacije Paja je prodavao svoje slike posredstvom bečkog trgovca  Mitkea, za koju je dobijao od 40 do 60 funti.  

   photo:wikipedia 

Svoju profesionalnu karijeru nakon Akademije uspeo je da unovči u Evropi,  njegove nezaobilazne odrednice bile su London, Pariz, Minhen i Budipešta, kasnije  je odlučio da proputuje zemlje u Severnoj Africi, daleki Istok, što je u to vreme 

bila skupa investicija, te je svoj talenat Paja i više nego dobro prodao osiguravajući  svoju finansijsku stabilnost. U saradnji sa galeristom Tomasom Vilsom sklopio je  ugovor sa engleskom galerijom Frenč. Sam ugovor je imao određene klauzule koje  su obavezale umetnika da svoje slike čije su teme iz života Crnogoraca,  Hercegovaca i Albanaca nije mogao da izlaže u drugim galerijama sem u Frenču, a  kao uslov i uvet dobre saradnje slikar je birao cenu slike, koja je u Pajinom slučaju  prelazila cifru od preko 50. 000 maraka. 

Karijeru u Srbiji započeo je kao član Srpskog učenog društva, a 1888. godine je  izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Prva izložba u Beogradu  održana je 1893. godine, a od tada se nagrade za njegova dela samo nižu. Slike  poput “Borba petlova“, „Krunisanje cara Dušana“, „Ženidba hercoga Ferija IV  Jelisavetom Habzburškom“, „Portret gospođe Mirke“ su samo neka od dela koja su  dobila zlatnu i srebrnu medalju, omogućivši mu da dobije počasnu diplomu  Ministarstva kulture i obrazovanja Austrije u Beču.  

 

Prvu nagradu za portret „Gospođa Kaufman“ dobio je 1910. godine u Brazilu. Za  vreme svog aktivnog rada naslikao je preko 1100 slika, pogotovo dela koja su se  odnosila na idealistički realizam, narodni život i istoriju srpskog naroda i situacije  na Balkanu uopšte. Pavle Paja Jovanović je izgrađeno ime koje se nalazi među  100 najznamenitijih Srba. Umro je u 98 godini života, a njegovi ostaci preneseni su  u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.  

Dok je Srbije i srpskog naroda, velikani će večno živeti bez straha da će biti  zaboravljeni.  

Autor: Sanja Petkov 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *