U doba kada je nestajala antička civilizacija usled uticaja hrišćanstva, živela je Hipatija – simbol feministkinja i mučenica koja je ujedno bila prva žena matematičar i poslednji veliki mislilac drevne Aleksandrije.
OMILJENA ŽENA INTELEKTUALAC U NAUČNOM SVETU ANTIKE
Hipatija je živela u IV veku i početkom V veka nove ere. Rodila se u Aleksandriji, nekadašnjem duhovnom centru tog dela sveta. Aleksandrija je u to vreme okupirala najveće umove antike zbog svoje najveće aleksandrijske biblioteke, opservatorijuma, mnogim laboratorijama i univerzitetima.
Hipatijin rad vezan je za drugog ranog geometra iz Aleksandrije, Apolonija iz Perga i njegovo delo Konusni preseci. Isto tako, važan deo njenog proučavanja bio je Klaudije Ptolomej i njegov geocentrični Ptolomejski model kosmosa, koji je kasnije zamenjen sa Kopernikovim heliocentričnim modelom, kao i njegova dela Sintaksis i Tablice. Hipatijin otac, Teon, ujedno je bio profesor u muzeju i njegov poslednji direktor. Kao matematičar, pomagao je Hipatiji da se svestrano obrazuje i poraste u mudru i inteligentnu ličnost. Hipatija je sarađivala sa ocem na mnogim naučnim radovima, a mnogi smatraju da je svojim znanjem prevazišla očev um i njegova saznanja. Vrlo rano je počela da predaje matematiku, astronomiju i filozofiju. Držala je javna predavanja svima koji su se interesovali za učenje Aristotela, Platona i neoplatonističara. Oko 400. godine nalazila se na čelu aleksandrijske škole neoplatonizma. Ta škola je bila usko povezana sa matematikom, tačnije sa geometrijom, da je svet nastao iz Jednog.
Hipatija je zagovarala ideje racionalnog, tolerancije i razuma. Bila je obožavana u celom gradu zbog svoje ljupkosti i uvažavana od strane aleksandrijskih magistrata. Radovi iz filozofije nisu pronađeni, dok iz nauke ima mnogo više podataka. Smatralo se da je Hipatija samostalno napisala tri knjige i pripremala Ptolomejevo najpoznatije delo Almagest koje će imati najveći uticaj u istoriji nauke. Pisala je vlastite komentare i predavala mnogim učenicima u svom domu. Dizajnirala je i astrolab, vrstu prostog astronomskog kalkulatora koji će se koristiti sve do XIX veka.
NASILNA SMRT VELIKOG UMA
Hipatija se nikada nije udavala i verovatno je vodila celibat, što je bilo u skladu sa Platonovim idejama o ukidanju porodičnog života. Vrlo rano je krenula da se druži sa aleksandrijskim guvernerom, Orestom, koji ju je javno podržavao u svemu što je radila. To prijateljstvo ju je na kraju koštalo života.
U to vreme vodila se velika borba paganske filozofije sa hrišćanstvom. Kiril, glavni čovek Aleksandrije koji je nasledio svog ujaka, bio je poznat po religijskoj netoleranciji i progonu heterodoksne hrišćanske grupe i Jevreja. Orest i Kirl borili su se oko kontrole u Aleksandriji. Borba je dostigla vrhunac nakon masakra hrišćana od strane jevrejskih ekstrema kada je Kiril predvodio gomilu koja je proterivala sve Jevreje iz grada te je pljačakala njihove domove i hramove.
Hipatija je bila lakša meta. Bila je paganka koja je javno govorila o nehrišćanskoj filozofiji (neoplatonizmu). Kiril ju je smatrao predvodnicom pagana i bila mu je trn u oku koja bruka grad. On je ujedno strahovao za svoj ugled, jer je smatrao da Hipatijin talenat može dovesti do opasnog prestiža paganizma nad hrišćanstvom. Nakon što su kružile razne glasine da upravo ona sprečavala rešavanje razlika između Oresta i Kirila, Kiril je poslao Petra Lektora i njegovu rulju u akciju i Hipatija je doživela tragičan kraj. Nju je rulja izvukla iz kočije dok se vraćala kući, te ju je skinula golu i mučki zaklala sa polomljenim delićima keramike na sred crkve Kesareum. Ostaci tela su spaljeni van grada, a ovaj svirepi godađaj dugo je ostao u svesti stanovnika Aleksandrije.
Iako se više pamti po nasilnoj smrti, njen život ostaje fascinantna priča koja može da se sagleda kroz upuštanje u svet nauke za vreme religijskog sukoba. Ostaće njeno ime zapisano kao neko ko je bio prva žena matematičar, prva naučnica koju je odlikovala neobična inteligencija, mudrost, elokvencija i lepota. O njenom liku i delu snimljen je i film pod nazivom Agora gde prelepa glumica Rejčel Vejs tumači mladu Hipatiju.
Autor: Isidora Simić
