Alan Tjuring: genijalni naučnik i čovek tragične sudbine

Društvo

Matematičar, logičar i kriptograf, Alan Tjuring je bio blistavi um kojem dugujemo razvoj računara kakve danas poznajemo. Bez njega ne bismo mogli da surfujemo internetom, upotrebljavamo navigacioni sistem u automobilima i koristimo telefone kao prenosne računare. Ipak, stigmatizacija tadašnjeg društva dovela je do toga da Alan izvrši samoubistvo u svojoj 41. godini zbog svoje seksualne opredeljenosti.

 

SVESTRANI DUH ALANA TJURINGA

Rođen je 1912. godine u Londonu u jednoj aristokratskoj porodici gde se očekivalo da Alan postane značajna ličnost u naučnom svetu. Školovanje je započeo u Šerbornu na odseku za matematiku, jer je otpočetka znao šta ga zanima. U ranom školskom uzrastu počela je njegova genijalnost i nepokolebljiva želja za saznanjem. Sa 15 godina uspeo je da reši najteže matematičke probleme, a zatim da iščitavao i analazira radove Alberta Ajnštajna vezane za Njutnove zakone kretanja. Njegova genijalnost ga je kasnije odvela na Univerzitet Kembridž gde je bio stipendista, a uspeo je da ostane neko vreme i na najprestižnijem koledžu u Engleskoj – Prinston.

Vrlo ležeran mladić u hipi fazonu, krasilo ga je lepo lice koje nikada nije odavalo koliko zaista ima godina. Pridružio se antiratnom pokretu 1933. godine, ali nikada se nije dublje uključio u politiku osim od trenutka kada se uplašio za svoj narod usled Hitlerove ekspanzije. Za vreme II svetskog rata počeo je da radi u Bečli parku – britanskom kriptoanalitičkom centru gde je pomagao saveznicima u dešifrovanju Enigme. Enigma je bila mašina koju je koristila nemačka armija da šalje šifrovane poruke, a Alan je osmislio elektromehanički uređaj nazvan Bomba koji je mogao da dekodira svaku nemačku šifrovanu poruku. Samim tim, bili su poznati skoro svi položaji nemačke mornarice u svakom trenutku. Bio je prvi čovek koji je uspeo da razbije nacistički kod posle dužeg vremena i na taj način skrati rat barem za dve godine. 

Od 1945. fo 1947. godine radio je na dizajniranju ACE (Automatic Computing Engine) u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji u Londonu. To je bila njegova ideja za Univerzalnu Tjuringovu mašinu, a ujedno i osnova za prvi računar. Međutim, grupa inženjera je naišla na poteškoće prilikom kontruisanja pa je dizajnirala mašinu manjih dimenzija poznatu kao Pilot Model (ACE). To je bio uvod i preteča personalnih računara koji će postati svakodnevna potreba budućih generacija.

Kasnije je Alan sproveo Tjuringov test, a odnosio se na utvrđivanje da su mašine inteligentne. To je bio uvod u razvoj veštačke inteligencije koja se po njegovom šablonu i dan danas upotrebljuje. Osim dara za matematiku, Alan je imao stast i prema biologiji kada je razvio novo polje iz svoje fascinacije prema belim radama. Skica dečaka kako gleda u cveće dok se njegovi drugari igraju hokeja, nagoveštavali su revolucinarni rad 1952. godine na morfogenezi. To je bilo sasvim novo polje matematičke biologije – matematičko objašnjenje kako stvari rastu!

 

TRAGIČNA SMRT

Homoseksualnost, Alan je prvi put ispoljio tokom ranog školovanja, a kasnije je bio podvrgnut sudskom procesu zbog toga. Da bi nastavio da radi ono što voli i održava njegov živahni duh, Alan je dozvolio hemijsku kastraciju nizom hormona. Pristavši na tu vrstu terapije, ostao je trajno impotentan, a usput i stigmatizovan u društvu u kojem se kretao i živeo. Upravo ta osuda ga je koštala života, a mnogi veruju da nije mogao da podnese pritisak ljudi i to što mu je bio zabranjen izlazak iz zemlje. Izvršio je samoubistvo 1954. godine tako što je pojeo jabuku sa ubrizganim cijanidom.

U vreme kao je Alan živeo niko nije imao predstavu šta je doprineo ratnim naporima. Tek 60. godina kasnije, kraljica Elizabeta II ga je pothumno pomilovala. Njegov rad dao je saveznicima prednost koja je bila potrebna za pobedu u ratu Evropi. Danas se u njegovu čast dodeljuje Tjuringova nagrada za doprinos na polju računarstva od velikog značaja. Život oca računarstva koji je spasio i olakšao mnoge živote opisan je u filmu The imitation game gde njegov lik tumači šarmanti Benedikt Kamberbač.

Autor: Isidora Simić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *