Burna istorija Čukur česme na Dorćolu

Društvo

Neko ima konja. a Dorćolci imaju Čukur česmu. Tako mnogi lokalci opisuju svoje omiljeno mesto sastajanja. Međutim, malo je pouzdanih informacija o uzrocima događaja i zašto je baš ovaj spomenik simbol nemilog stradanja.

 

SPOMENIK KOJI KRIJE DUGU ISTORIJU 

Još od XVII veka, na ovom mestu se nalazila česma duboko u zemlji do koje se silazilo putem nekoliko kamenih stepenika što potvrđuje i naziv čukur – na turskom jeziku rupa ili jarak. Čukur česma nalazi se u Dobračinoj ulici, u Beogradu. Na česmi se nalazi bronzana statua dečaka Save Petkovića u znak sećanja na incident koji se odigrao od strane turskih vojnika baš na ovom mestu, 15. juna 1862. godine ili po starom kalendaru 3. juna 1962. godine. Zvaničan naziv skulpture je Dečak sa razbijenim krčagom.

KO JE BIO DEČAK SAVA?

Događaj na Čukur česmi počeo je sasvim bezazleno, jednostavno izgovorenim rečima dečaku: Savo, ajd’ trk, donesi vode sa česme! Tog sparnog popodneva, 15. juna 1862. godine, na izvor je došao mali Sava, turski vojnici, ali i mnogi drugi da utole žeđ. Jedan tuski vojnik ote Savi tesiju iz ruku i on poče da se brani kako je umeo, onako dečački. To je turskog vojnika razljutilo, te ga je ovaj ubio bajonetom u glavu. Bio je to koban trenutak za malog dečaka, koji je bio samo običan šegrt, a u Beograd je došao iz Kuršumije kod rođaka da bi učio sarački zanat. Kako za Savu, tako i za ostale učesnike, poput posrednika kod turske vlasti Sime Nešića, Ivka Prokića i Đorđa Nišlije koji se zadesio tu kao žandar, ovo je bio koban dan. Tu su se nalazili i ostali srpski vojnici, koji su bili napadnuti od strane turskih sila čim je o događaju malo prostrujalo Beogradom. Na sve strane mogli su se čuli pucnji, a borba na ulicama počela je da se rasplamsava. Glavni okršaj dogodio se na Velikoj pijaci i odneo je nekoliko života. Srbi, povučenim nemilim događajem, izvadilu su svoje puške, jatagane i handžare, te su na juriš zauzeli Varoš kapiju, a Sava i Stambol kapiju porušili.

Sporni događaj bio je razlog za nastavak joše većih sukoba između zavađenih Srba i Turaka, da bi turske vlasti ubrzo rešile da bombarduju Beograd sa beogradske tvrđave. Vest je ubrzo stigla i do ostalih gradova Srbije, te su posle bombardovanja Beograda iz 56 tvrđavskih topova, u Kanudži, pored Carigrada, započeti pregovori o nezavisnosti Srbije na kojoj su učestvovali još Francuska. Engleska, Rusija i Austrija. Tada je doneta odluka da se tursko stanovništvo iseli iz Srbije. Dugim pregovorima i borbama, Turci su pristali da napuste gradove i predaju ključeve knezu Mihajlu Obrenoviću 1867. godine od Beograda, Kladova, Smedereva, Užica, Šapca i Soko grada.

Događaj kod Čukur česme vezuje se za jedan od najvažnijih u istoriji Srba. Incident koji je na neki način uticao na tok istorije, obeležen je podizanjem spomenika 1931. godine iz sredstava zadužbine trgovca Tome Vanđela, a autor je bio srpski akademik i skulptor Simeon Roksandić. Model za česmu bio je trinaestogodišnjak, dečak Vlastimir Petković, fudbaler BSK-a i reprezentativac.

Od 1965. godine proglašen je spomenikom kulture, ali su vandali 2010. godine ukrali skulpturu dečaka, izlupali je čekićem i prodali vlasniku divljeg otpada u Krnjači za 20.000 dinara. 

Zahvaljujući 3D snimku, izvršena je restauracija ovog spomenika koji krije tužnu priču dečaka čije je žrtvovanje postalo uzaludno.

Autor: Isidora Simić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *