„Lepši je pogreb kad ideali sahranjuju svog čoveka nego kad čovek sahranjuje svoje ideale.”-Jovan Jovanović Zmaj
Stari dobri Zmaj Jova bio je iskra koja je vrcala u detinjstvu svakog deteta, krasila je mladi život, volela je poletnost i duh koji je nemoguće ugasiti. Smatra se da je jedan od najpoznatijih pesnika srpskog romantizma, koji je utemeljio korene poezije i ostavio njene postulate da se dalje grade. Rođen je 5. decembra 1833. godine u Novom Sadu, a preminuo je 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici.
Međutim, njegov prvi poziv nisu bile pesme, one su samo bile vid pretapanja emocija na papiru, nekada je lakše napisati šta osećaš nego reći šta te muči. Kao obrazovani pravnik i lekar spojio je dve strasti u jednu. Njegova profesija je na ličnom planu bila jalova, izgubio je ženu i decu usled bolesti koju nije mogao na vreme da ustanovi i leči. Ali je spasio mnogobrojne živote, trudeći se da oživi duh ne prepuštajući ga vremenu.
Jovan Jovanović Zmaj potiče iz ugledne porodice, koja je u to vreme I nosila određene titule, njegovo otac Pavle Jovanović bio je gradonačelnik Novog Sada. Osnovno školovanje završio je u rodnom gradu, a dalje učenje je preneo u Požun koji je sastavni deo današnje Bratislave. Svoju diploma je stekao u inostranstvu, pravo u Pešti, a tokom svojih mladih godina upoznao je Svetozara Miletića, Đuru Jakšića, za koje je nebrojano puta izjavio da su njegova inspiracija I vetar u leđa prilikom pisanja svojih pesama. Prvu zbirku je između ostalog posvetio njima.
Tokom života napisao je oko 450 dečjih pesama od kojih su najpoznatije “Al’ je lep ovaj svet”, “Taši taši”, “Materina maza”, “Zima, zima, e pa šta je”,”Pačija škola”, “Žaba čita novine”, “Mrtvo cveće”, “Svetli grobovi” u čast svom preminulom prijatelju Đuri Jakšiću im mnoge druge.
Pisao je političke članke a voleo je I satiriku, o tome govori i list “Javor” čiji je glavni i odgovorni urednik bio upravo Čika Zmaj. Nedugo zatim upoznao je svoju suprugu, koja je negovala njegovu bolesnu sestru, pesnik je ujedno otvoren kao cvet, ali pred lepotom uspe da sklopi svoje latice. Zaljubio se u sestrinu negovateljicu, i napisao zbirku ljubavnih pesama i kratke poezije u njenu čast, nazivajući je svojom Ružom. Nakon venčanja, sa ženom I sinom Mirkom, 1863. godine prelazi u Peštu, tražeći posao u najstarijoj književnoj instituciji Matici srpskoj.
Ubrzo je pokrenuo I satirični list “Zmaj”koji će se kasnije sroditi sa njim i postati njegov nadimak. Dok je istraživao pravac pisanja koristio je preko 400 pseudonima među kojima je najpoznatiji bio Osijan, kao vid reference na pesme koje greju dušu. Nakon smrti supruge, i dece usled širenja tuberkuloze ostao je potpuno sam. Zbirka “Đulići” je jedna od najdražih zbirki Jove Zmaja, posvetio ju je svojoj porodici.
Od 1880. godine počeo je da uređuje najbolji dečiji časopis tog vremena pod nazivom “Neven”, poklanjajući svoju ljubav deci celog sveta, grleći ih svojim pesmama. Umešnost u politici mu je uvek išla pod ruku, voleo je svoj narod, ali je i narod voleo njega. Nije razdvajao braću, gledao na nacionalnost, svi su oni bili njegova porodica.
I danas, vek posle, Zmaj Jova živi u srcu svakog mališana, njegove se pesme prenose sa kolena na koleno, kao najlepši dar koji je mogao da ostavi iza sebe.
Autor: Sanja Petkov
