Sastav vazduha se vremenom menjao. Gasovi koji su preovlađivali ranije i dalje su jednako zastupljeni, sem što danas ima mnogo više primesa. Štetnih gasova ima sve više i sve su raznovrsniji. Neki su prirodnog porekla, dok su drugi nastali našim nesavesnim ponašanjem. Iako je moć prirode velika i ravnoteža koja je postizana godinama i dalje prisutna, samo što je sada malo uzdrmana i u svakom mometu može da pretegne na „pogrešnu stranu“.
Život koji vodimo mnogo se promenio u odnosu na onaj koji je bio ranije. Prirodna je zatrovana, a samim tim i naši životi. Životni vek se smanjio ne samo kod ljudi nego kod celog ekosistema. Posledica bolesti, kojih je sve više, je zagađen vazduh.
photo: youtube prinstkrin bbc
Zagađujuća materija jeste svaka materija u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini. Prvo definišemo zagađujuće supstance koje su najopasnije po nas. U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva „sitna prašina“. Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla. Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva. PM čestice su one koje najčešće ,,prljaju’’ vazduh, pogotovo u Beogradu, kao i ozon, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ugljen-monoksid. Zagađenje u čvrstom agregatnom stanju podrazumeva čestično zagađenje čestica prečnika manjeg od 10 mikrona (PM 10) i taložne materije. Pored PM 10 čestica, postoje i PM 2,5 čestice koje su sitnije, ali ništa manje štetne. Ova dva tipa čestica predstavljaju osnovne tipove zagađivača u gradu.
photo: youtube prinstkrin bbc
Najveću koncentraciju njih imamo sa početkom hladnog vremena i grejne sezone.
Zagađenje vazduha je prepoznato kao glavni faktor rizika za zdravlje ljudi. Porast urbanizacije, kao i brz rast broja motornih vozila prouzrokovali su pogoršanje kvaliteta vazduha u gradovima. Loš kvalitet vazduha objašnjava se intenzivnim saobraćajem i velikim brojem automobila starijih od 12 godina i bez katalizatora, prisustvom velikog broja individualnih ložišta, prašina sa gradilišta, prašina sa odlagališta i deponija, požari, industrijska postrojenja, kao i nepovoljnim meteorološkim uslovima. Smatra se da kvalitet vazduha u urbanim sredinama ima veći uticaj na zdravlje stanovništva nego ostali faktori životne sredine, a da zagađivači ambijentnog vazduha predstavljaju jedan od najznačajnih uzroka zdravstvenih problema uopšte. Posebna pažnja se mora obratiti na starost automobila i njihovu potrošnju i sagorevanje goriva. Ako bi zagađenje česticama PM 10 smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio. Što se tiče grejanja, rešenje za lokalne toplane, koje koriste ugalj ili mazut, bilo bi prelazak na gas ili biomasu. Toplane snage manje od 50 megavata i individualna ložišta bili su i najveći izvori čestica PM 2,5, čak dve trećine emisija. Kao i kod čestica PM 10, sektor industrije bio je na drugom mestu, ali samo sa 9%, dok je na trećem mestu po značaju drumski saobraćaj sa 6%.
Rešenje problema prekomernog zagađenja zahteva multidisciplinarni pristup, za početak sa saobraćajem, ali po onome šta je potrebno promeniti, rešenje nije na vidiku. Treba se fokusirati na saobraćaj i vozila na dizel pogon, koja ispuštaju ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, azot-monoksid, azot-dioksid, koji u reakciji sa vlažnim vazduhom daju kiseline i jedan su od uzroka takozvanih „kiselih kiša”.
Globalno zagrevanje, kisele kiše, oštećenje ozonskog omotača i povišenje nivoa svetskog mora direktna su posledica aerozagađenja. I mnoga živa bića trpe direktne posledice povećanja koncentracije štetnih materija u vazduhu. Biljke gube hlorofil i menjaju boju, postepeno im izumiru tkiva i organi, zaustavljaju se procesi fotosinteze i rasta, na kraju dolazi do sušenja i smrti. Životinje otežano dišu, oštećuju im se disajni organi i nastaju oboljenja kao što su bronhitis, astma i „rak pluća“. Naročito teške posledice aerozagađenja trpi sam čovek.
photo: youtube prinstkrin bbc
Zbog male veličine PM čestice se ponašaju kao gas. Prodiru kroz disajni sistem u alveole čak i do krvotoka. U slučaju udisanja PM čestice skraćuju dah, srce se napreže da bi kompezovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Često mogu izazvati osećaj gušenja čak i napad astme. U slučaju veće koncentracije i dugotrajnoj izloženosti mogu uticati i na povećanje krvnog pritiska, srčanog ili moždanog udara pa i prerane smrti.
Provetravanje prostorije se preporučuje od 11 pa do 17 časova, kada je koncentracija PM čestica u vazduhu manja. Rani jutarnji časovi su najkritičniji. Uveče je manja produkcija dima i gasova iz saobraćaja pa je situacija nešto povoljnija uveče nego ujutru. Svi bi trebalo da izbegavaju vežbanje na otvorenom.
Smatra se da su industrija i saobraćaj i dalje dominanti zagađivači vazduha, ali i da je za loš kvalitet vazduha delimično odgovoran i vetar, koji je sa sobom doneo „spoljna“ zagađenja. Mišljenja su podeljena što se tiče vetra, ali jedno je sigurno treba da povedemo računa o zagađenju. Ako svako od nas krene od sebe i učini to malo, za prirodu će to biti mnogo.
Autor: Teodora Kijanović
