Danas je Spasovdan, slava koju slave svi Beograđani. Odluku da baš Spasovdan bude slava Beograda doneo je Despot Stefan Lazarević 1403. godine, kada je Beogradu dao status prestonice. U čast obnove i napretka Beograda se slavi Spasovdan. Ovaj hrišćanski praznik predstavlja uzdizanje, vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost. Po narodnom verovanju spašava kuću od nevolje i decu od bolesti.
Spada u jedan od deset praznika posvećenih Hristu. Datum praznika je pokretan, ali uvek se slavi u četvrtak. Obeležava se uvek 40 dana nakon Vaskrsa i 10 dana pre Duhova.
Ovo je mala pričica o tome kako je nastao praznik…
Nakon Hristovog raspeća na krst i sahrane u grobnici, nakon tri dana je vaskrsnuo iz mrtvih i javio se svojim učenicima. To su bili jedanaest svetih apostola. Narednih 40 dana je proveo sa njima učeći ih kako da šire njegovu veru i hrišćansko učenje. Kada su prošli tih 40 dana, poveo ih je sa sobom na Maslinsku Goru i tada im rekao: „Tako je pisano, tako je trebalo biti da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanjem u ime njegovo i opraštanje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, nedugo posle ovih dana. I gle, ja ću poslati obećanje Ocu Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine“. Ovim rečima im se obratio, blagoslovio i počeo da se uzdiže na nebo. Ostavio ih je da sačekaju silazak Duha Svetoga. Dok su posmatrali njegovo vaznesenje, obratili su im se anđeli sa rečima: „ Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja“. Ovo su reči kojih se i mi danas držimo i verujemo da će se jednog dana desiti da siđe među nas. Tada više ne bi postojala smrt i svi bismo živeli zajedno.
U narodu je poznat i kao praznik stočara i zemljiradnika i po verovanju bi trebalo započeti neki posao da bi bio uspešan. Tako su u nekim krajevima ljudi osveštavali stabla voćki i na njih stavljali vence cveća i darivali ga raznim đakonijama. Takođe jedno od verovanja je da ne treba ništa raditi na današnji dan da te ne bi udario grom. Koliko je sve to tačno i šta je istina ne znamo ni sami, ali priče su ostale da se prepričavaju.
Gladonačelnik Radoičić je pozvao sve hrišćane na večerašnju liturgiju u Vaznesenjskoj crkvi, koju će služiti patrijarh Porfirije. Litija kreće u 19 časova ispred pomenute crkve i kretaće se do Hrama Svetog Save. Patrijarh će je predvoditi, uz mošti Svete Petke, despota Stefana Lazarevića i izvornog barjaka grada Beograda. Na njemu će biti ispisana poruka „Ko krsno ime slavi, njemu i pomaže“.
Autor: Teodora Kijanović
