Mihailo Obrenović je bio knez Srbije u dva navrata. Prvi put od 1839. do 1841.godine, to se završilo njegovim zbacivanjem, drugi put od 1860. do 1868. koji se završio atentatom. Autokratski je vladao unutrašnjom politikom, hteo je da stvori Balkanski savez, ali to nije bilo moguće. Uzrok atentana nije nikad utvrđen. Zavera i plan su napravljeni u aprilu te godine. Ni knez ni ministarstvo nisu shvatali ozbiljno da se može dogoditi atentan. Zna se da je vladar bio omiljen među narodom, niko nije mogao da zamisli da će ga ubiti. Osuđenci nisu hteli da otkriju motiv ubistva. Bilo je priče da su hteli da ga skinu sa prestola, da im se nije sviđala njegova politika. Postoje određene optužbe ka Karađorđevićima, takođe i strani faktori su imali koristi od vladareve smrti. Košutnjatski atentan je i posle toliko godina ostao prava nepoznanica.
Srpski knez Mihailo Obrenović je ubijen 10.juna 1868.godine. U večernjim časovima se vozio kočijama sa Katarinom i Anom Konstantinović, Tomijom Obrenović i ađuntantom Svetozarom Garašinom. Atentatori su iskočili pred kočije, Kosta Radovanovič je krenuo sabljom u napad, Ana se bacila da spase kneza, i njiho dvoje su ubijeni sa tri hica. Ađuntant je pao sa kočija i onesvestio se. Kada su kneza ranili rekao je na francuskom „Dakle, istina je“.
Vojna patrola je uhvatila veoma brzo počinioce. Uhapšeno je 18 osoba , od kojih je 14 streljano na Karaburmi. Suđenje je vršio redovni Beogradski varoški sud, bilo je javno u dvorištu Glavne policije. Imali su tribine i sedišta i moglo je da se posmatra. Danas bi rekli da je je to bilo „suđenje veka“. Nakon četiri dana su uhapšeni izvedeni pred sud. Pre svega oni koji su neposredno izvršili atentan. To su braća Kosta i Đorđe Radovanović, Stanoje Rogić, Lazar Marić koji je inače bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva žene. Vođa i organizotor atentata Pavle Radovanović koji je bio poverljiva ličnost minisarstva i bio u blizini kneza, što dodatno dodaje misteriji ovog zločina, kako su to mogli da dozvole. Bilo je spekulacija da je dobio 27 000 foritni i oružje od Pešte. Suđenje je bilo mesec dana, i čitav proces je bio po zakonu koji je donet baš u vladorevo vreme. Taj zakon glasi da niko ne može biti osuđen bez spovođenja dokaznog postupka i javno iznošenje odbrane od strane okrivljenih. Tokom streljanja 14 optuženih slučajno je ubijen i oficir, kada se metak odbio od kamen.
Autor:Aleksandra Lazić
