Kada želite da vidite muke sa kojima se neka država suočava, pogledajte u pleća njenog naroda, ako su presavijena znajte da je bol ogroman. Istorijski gledano, malo jedinstvo Južnih Slovena preživelo je seobe, opsedanja, ratove, prevrate, državne udare, smenu vlasti, i mnoštvo promena. Ali sa mržnjom ne zna kako da se bori, nema potrebnu artiljeriju na koju bi mogla da se osloni.
A sada, politički gledano, mnogobrojne smene vlasti su dovele do čestih izmena Ustava, odbacujući neke članove, dodavajući nove i sl. Ali nijedan Ustav nije isključio Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije. Pitanje legitimiteta je nešto što se provlači godinama unazad. Odgovor je vrlo jednostavan, da bi se parče zemlje pravno odcepilo, mora da ispuni sve uslove i zahteve koji su Ustavom zagarantovani. Danas, KiM predstavlja jednu od moguće dve autonomne pokrajine u sastavu Republike Srbije. Kumanovski sporazum nije odstranio Kosovo sa srpske teritorije, zato što je Kosovo srpska teritorija.
Vojno- tehnički sporazum u Kumanovu koji je potpisan između Međunarodnog saveta bezbednosti tj. KFOR-a i Vlade Savezne Republike Jugoslavije je ništa drugo nego vid pregovaranja pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija. Sukobi na teritoriji KiM-a su eskalirali do zabrinjavajućeg nivoa, koje je imalo za posledicu bombardovanje i rušenje srpske infrastrukture od strane NATO pakta. Pošto čisto nasilje nije urodilo plodom, a situacija nije imala nameru da se stiša, dovedena je delegacija UN čija je uloga bila da pomiri zaraćene strane i dovede ih do mirnog razrešenja. Kako to obično biva, sve što se radi po dobro zacrtanom planu, na kraju
se izjalovi. A pošto je problem Kosova i danas dve decenije kasnije aktuelna tema, jasno je da posao nije dobro odrađen.
Sporazum su potpisali general vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski predstavnik general Džekson zadužen za teritoriju Kosova. Najvažnije odredbe su bile između ostalog prekid neprijateljstva sa NATO alijansom, povlačenje vojske i policije Jugoslavije i Srbije sa teritorije Kosova u roku od 11 dana. UN je imao zadatak da obezbedi granične prilaze i ustanovi administrativni centar koji će delati odatle, tako da bude na usluzi kako jednoj tako i drugoj strani. Osnovna obaveza KFOR-a je razoružavanje OVK, koji su bili pretnja koja može da dovede do ponovnog rata.
Sporazum je potpisan 9. juna 1999. godine, sa primenom je zvanićno počeo 10 juna nakon usvojene rezolucije 1244.
Vojska Jugoslavije je zvanično napustila teritoriju Kosova, tačnije Prištinu 16. juna u konvoju od pedesetak putničkih i teretnih vozila u pratnji vojske UN.
Danas, imamo samoprozvanu nezavisnu državu Kosovo koju nije prihvatila polovina zemalja u svetu, i veliki problem nelegalnosti i kršenje Ustava Republike Srbije. Ideja o stvaranju Velike Albanske države je bliža ostvarenju, ako Srbija odluči da se skloni sa puta. Srpski narod je tvrd orah, nije ga lako polomiti.
Autor: Sanja Petkov
