Na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti održanoj posle izricanja konačne presude protiv bivšeg komandanta VSO Ratka Mladića, raspravljano je o daljoj saradnji Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.
Bitna i najvažnija stavka bilo je regulisanje rezidualnog mehanizma koje je od značaja ne samo za UN već i za regulisanje problema koje postoji na Kosovu i Metohiji. Predsednik Vučić se osvrnuo na događaje iz rata u kojima nisu stradali samo muslimanski bosanci i hrvati, već i srpsko stanovništvo. Navodeći da je Republika Srbija jedina zemlja koja govori otvoreno o zločinama koje su počinili njeni građani, za razliku od drugih susednih država, navodeći da je vrlo teško razaznati objektivnost, opšte poznata činjenica je da su tokom rada Međunarodnog suda za ratne zločine na teritoriji Jugoslavije optuženi za genocid i zločine protiv čovečnosti pre svega Srbi, u najvišem broju. Ekstradicija drugih zločinaca nekoliko decenija kasnije je i dalje pitanje koje lebdi u vazduhu nerešeno.
Podrazumeva se da predsednik štiti, čuva i predstavlja interese svoje zemlje, što je i ovde bio slučaj, Srbija je voljna da nastavi saradnju sa UN zarad većeg dobra, i u obostranom interesu, ali predaja konkretno AP Kosova nije ostavljena solucija o
kojoj bi moglo da se diskutuje za okruglim stolom. Kosovo je bilo, jeste i biće deo Srbije. S toga će potkroviteljstvo UN na teritoriji KiM, prevashodno Prištini najverovatnije nastaviti. Problem na koji se predsednik posebno osvrnuo jeste zahtev u kojem se traži ponovno suđenje Srbima kojima se već jednom sudilo.
-“Ta teritorija je pod privremenim mandatom UN. Predsednik mehanizma je podneo izveštaj o navodnom neispunjavanju pravila, zato što nisu izručeni Petar Jojić i Vjerica Radeta. Njhov slučaj je povezan sa slučajem Vojislava Šešelja, a on je svoje odslužio u Hagu “- kazao je Vučić.
Konkretno što se tiče Jojića i Vjerice Radeta je odluka koja je donešena nakon razmatranja Višeg suda u Beogradu, nakon čega je ustanovljeno da samo izručenje lica Hagu nije saglasno sa međunarodnim humantiranim pravom. Uporedivši automatski slučaj Francuske koja je odbila da isporuči Hartmanovu uz opravdanje da zakon Francuske izručenje ne dozvoljava, a pored toga narušeno je medjunarodno pravo. Svaki pritisak Srbije i zahtevanje izručenja predstavljaće vid nepoštovanja prema ovoj zemlji.
Srbija je učestvovala u saradnji, pružala svu potrebnu dokumentaciju, dokaze i svedoke koji su od nje bili zahtevani. Što se ne može reći za ostale države susednice. Srbi su osuđeni zvanično za 1.138 godina zatvora. Naravno, Vučić se dotakao i slučaja Ramuša Haradineja koji je oslobođen usled manjka dokaza, i pretežno zbog činjenice da svi koji su mogli i trebali da svedoče protiv njega misterioznim putem pod nerazjašenim okolnostima pronađeni mrtvi, dakle ili su ubijeni ili su se ubili.
Život u prošlosti nikada neće stvoriti željenu budućnost. Voli svoje, i poštuj tuđe.
Poslednje reči ovog govora predsednik je okončao na srpskom jeziku…”Živela Srbija, sada i zauvek.”
Autor: Sanja Petkov
