Društvo

Nevesinjska puška se obeležava u znak sećanja na 1875. godinu, kada je došlo do prve veće borbe između srpskih ustanaka i turske vojske.

U dugoj istoriji Hercegovine, ili još preciznije- Stare Hercegovine, među brojnim ustancima i bunama tokom vekova, izdvaja se događaj nazvan Nevesinjska puška. Datumski on se najčešće vezuje za 9. jul ( 27. jun po starom kalendaru ) 1875. godiine, kada je kod Krekova na brdu Grebencu, na domak Nevesinjskog Polja došlo do prve veće borbe između srpskih ustanika i turske vojske. Nevesinjska puška, međutim ima i svoje znatno šire istorijsko značenje- ona označava početak jedne velike balkanske i međunarodne krize 1875- 1878, koja predstavlja važnu prekretnicu u istoriji srpsko nacionalnog pokreta i Jugoistčne Evrope u celini. Nevesinje je bilo ognjište toga pokreta. 

Ustanak je od početka izazvao pažnju međunarodne diplomatije koja je nastupila sa projektom reformi u pobunjenim provincijama. Neuspeh toga programa eskalirao je 1876. U rat Srbije i Crne Gore protiv Turske, a 1877 i rat Rusije protiv Turske. Srpski pokret je od samog početka, od Nevesinjske puške, ušao u lavirint međunarodne diplomatije i interesa velikih sila,koje je teško bilo dokučiti, još teže neupućenim i visokoj politici nedovoljno vičnim ustničkim vođama.

Ishod Velike istočne krize, kao što je poznato bio je poraza po srpski nacionalni pokret, pre svega zbog okupacije Bosne i Hercegovine i nastanka one austrougarske političke laboratorije koja je prosto proizvodila eksperimente nad Srbima.

Postoji vrlo osnovano mišljenje da je Austro-Ugarska podstakla krizu da bi se dočepala Bosne i Hercegovine i velikog dela Balkana. U proleče 1875. Franjo Josif je posetio dalmaciju u Imotskom je primio franjevačku hercegovačku delegaciju, akcija za ustanak u katolikim krajevima Hercegovine, u Stocu i Ljuboškom bila je vrlo jaka, nošene su austrijske zastave i uzvikivalo se „Živio hrvatski kralj Franjo Josif“. Neki austrijski oficiri, kao Roskijevič idu kroz Hercegovinu i agituju za ustanak.

Srbija i Crna Gora i Srbi u celini nisu bili spremni za veliku borbu oslobođenja,ni diplomatski, ni vojnički, a ni ekonomski. Ljudi koji su krenuli na taj ustanak nisu ni slutili kakav će biti ishod. I pored izneverenih nada i očekivanja i u suštini velikog poraza srpske nacionalne ideje 1875-1878, istorijsko pregnuće Nevesinjske puške veličina njihove rodoljubive energije i naročito veliki ideal srpskog oslobođenja i ujedinjenja stali su trajno nadahnuće budućim pokolenjima.

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *