Nakon više od šest decenija vladavine, dinastiji Kastro je došao kraj. Odlazak kubanskog političkog lidera Raula Kastra, naslednika svog brata Fidela, našao se na svetskim naslovnim stranama. Kuba je definitivno zakoračila u novu eru, a ovaj događaj od velikog istorijskog značaja je važan i zbog mnogo drugih pitanja, od kojih je najbitnije- kojim će putem krenuti ova karipska, do sada komunistička država?
O politici braće Kastro
Fidel Kastro je predvodio komunističku revolucija koja je srušila kubansku vladu 1959, a njegov mlađi brat bio je jedan od komandanata.
Raul Kastro je rođen 3. juna 1961. godine, a pohađao je jezuitsku školu u Havani, glavnom gradu Kube.
Posle toga je počeo studije ekonomije, a na fakultetu je postao član komunističke omladine.
Godine 1953. pomogao je starijem bratu Fidelu da isplanira i sprovede u delo napad na vojne barake u Monkadi u pokušaju da sruše generala Fulhensija Batistu.
Braća su oduvek verovali i ulagali u istu ideologiju, i bili saborci za socijalističku Kubu. Revolucija je bila samo dodatni nit koji ih je još više politički zbližio. Iako bi se reklo da je Raul bio dugo u senci svog starijeg i iskusnijeg brata, od 1959. se kao ministar revolucionarnih oružanih snaga lepo pokazao i dao ogroman doprinos modelu koji se naziva „Socialismo tropical“.
Raul Kastro
U avgustu 2006., tada već star 89 godina, najpre privremeno a od 2008. godine trajno, Kastro nasleđuje vladavinu svog preminulog brata Fidela. Ta politička smena je sa sobom nosila brojna očekivanja.
Na kongresu Komunističke partije Kube (KPK) od 16. do 19. aprila, Raul Kastro abdicirao, uz reči da prepušta vođstvo mlađoj generaciji „punoj strasti i anti-imperijalističkog duha“.
Raul je iza sebe ostavio demoralizovanu zemlju koja se bori sa sve većom nestašicom hrane i nezadovoljan narod. Mnjenje je po odlasku Kastra zahtevalo ekonomske i političke slobode.
Nova era- promena lidera i politike
Na vlast dolazi Migel Dijas Kanel, koji bi trebalo da nastavi započete promene, ali njegovo prvo obraćanje je govorilo suprotno: „Komunistička partija Kube nastaviće da neguje i brani suštinsku nezavisnost, suverenitet, demokratiju, ekonomiju, socijalnu jednakost i pravdu. Ukoliko bude potrebno, sa drugom Raulom ću se konsultovati o najvažnijim strateškim odlukama ključnim za budućnost naše nacije.“
Mnogi tvrde da je politika i uticaj braće Kastro živa i nikad prisutnija, sluteći da su zadržali kontrolu vlasti.
Novi kubanski lider svoje dužnosti obavlja uniformisan, ali je odslužio svoj trogodišnji vojni rok u raketnoj protivavionskoj jedinici. Pre titule šefa države, oprobao se u visokoj politici kroz funkciju ministra za visoko obrazovanje, a od 2013. kao potpredsednik države. Hispanisti ističu da je domaći kadar i da mu se zbog toga teško može pripisati etiketa stranog agenta ili ubačenog elementa, kao što to pokušavaju da učine pojedini kubanski krugovi, a i u SAD.
Značajan deo naroda, uprkos krahu ekonomije i dalje veruju u sistem, ali su protesti sve češći. Za razliku od starijih generacija, nove pokazuju naznake bunta, i putem društvenih mreža pozivaju na demonstracije.
Kao prvom predsedniku Kube rođenom posle revolucije 1959. godine, Kanel ima zadatak da pomiri dve sukobljene i teško pomirljive strane- revolucionarni kontinuitet sa jedne i ekonomsko otvaranje sa druge strane.
Prilikom analiziranja njegove političke biografije, potvrđuje se da je odluka o političkom nasledniku dinastije Kastro doneta pre više decenija, i da je novi lider brižno negovan i gajen u duhu revolucije i komunizma, čiji će branitelj postati kroz par decenija, i stoga sve češće čujemo jednu rečenicu, koja pomalo postaje i mantra- i posle Kastra, Kastro.
Autor: Erna Bugarin
