Republika Kostarika je država u Srednjoj Americi, koja sa jedne strane svojom teritorijom izlazi na Karipsko more, dok sa druge strane izlazi na Tihi okean.
Zemlja prirodnih kontrasta, bogatih džungli, vodopada, vulkanskih područja i nepreglednih peskovitih plaža. „Bogata obala“-kako su je Španci nazvali, zahvaljujući zakonima koji je čuvaju, je i danas puta izobilja. Sve navedeno je smešteno na teritoriji jednakoj polovini Srbije.
Ova latinoamerička zemlja je interesantna i zadivljujuća na više frontova- stopa pismenosti iznosi neverovatnih 97%, predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje su besplatni, odlikuje ih životni vek koji je daleko iznad proseka, a na ostrvu Nikoja ljudi obično žive više od sto godina.
Ekologija
Više od četvrtine površine Kostarike čine nacionalni parkovi. Kostarika ima najveću gustinu biljnih i životinskih vrsta na svetu. Kostarika je prva tropska zemlja koja je zaustavila i poništila krčenje šuma i uspešno obnovila šumarstvo, i generalno ekologiju.
„Osamdesetih godina pokrivenost šumama bila je smanjena na 20% zbog uzgoja životinja i drveta. Uspeli smo da sve to oporavimo i vratili smo se na pokrivenost šumama od 50%. Tako se borimo protiv klimatskih promena“, rekao je Karlos Alvarado Kuesada.
Po Indeksu zaštite životne sredine na petom je mestu u svetu a na prvom u Americi.
Politika
Skoro ceo vek na Kostariki vlada demokratija, što je napredno u odnosu na svoje susedne zemlje.
Glavni spoljnopolitički cilj Kostarike je negovanje ljudskih prava i održivo razvoja kao vida obezbeđivanja i stabilnosti. Konstantno je među vodećim zemljama Latinske Amerike po Indeksu humanog razvoja, dok je u svetskim okvirima na 62. mestu.
Za razliku od Švajcarske koja je poznata po vrhunskoj i sposobnoj vojsci, Kostarika ju je ukinula 1949, i tada je rečeno da će „običnu vojsku zameniti vojska učitelja i intelektualaca“. Vojsku je ukinuo predsednik Hoze Figeres Ferer. Nakon kratkog, ali krvavog, građanskog rata, doneta je odluka da se ukine vojska, što je i učinjeno Članom 12 Ustava Kostarike.
Sredstva koja bi inače potrošila na vojsku Kostarika usmerava na zdravstvo, penzije, ali i na zaštitu životne sredine i stoga 99 odsto proizvedene kostarikanske struje potiče iz obnovljivih izvora.
Ključni doprinos „čistoći“ elektromreže daju hidroelektrane, a cilj zemlje je da do 2021. bude ugljenično neutralna. Ipak, građani se greju na gas, a za automobile koriste gorivo.
Ekonomija
Privredu značajno stimuliše turizam. Duž obale Tihog okeana nalaze se glavni turistički centri i plaže koji značajno doprinose državnom budžetu. Pored turizma, najbitnij za privredu su i poljoprivreda i izvoz električne energije.
Kostarika je nedavno prošla kroz program poreskih reformi, za koje je predsednik Alvarado rekao da su oslobodile novac koji će potrošiti na socijalne programe.
„Ako uvedete ove reforme i rešite probleme likvidnosti, to znači da nismo morali da smanjimo bilo koji od naših socijalnih programa. To je značilo i stabilno finansiranje javnih usluga. A tu je i stabilnost, a to je ono što nam je potrebno da ponovo pokrenemo našu ekonomiju“.
Ima značajna nalazišta rude, gvožđa, boksita, sumpora i mangana, ali eksploatiše i samo zlato. Prozvodi i so u morskim solanama, a ima i svoja nalazišta nafte van Atlantika. Takođe poseduje veliki broj hidroelektrana zahvaljujući obilnim padavinama i planinskom terenu.
Uz Salvador je industrijski najrazvijenija država Srednje Amerike. Orijentisana je na prozvodnje robe za domaću proizvodnju.
Kostarija ima 531 000 hektara njiva i obradivih površina, a 2,34 miliona hektara livada i pašnjaka. Najznačajniji je izvoznik cveća.
Imigracije su masovne, a prisutne su i ilegalne migracije , u kojima najviši procenat čine državljani susednih zemalja a ima i mali procenat iz Azije, i stoga se povećao broj religija u državi, koja je inače hrišćanska. Prvi Evropljanin koji je kročio na njeno tlo bio je Kolumbo krajem petnaestog veka.
Autor: Erna Bugarin
