ŠTA JE VEGANSTVO?
Veganstvo nije samo način ishrane već i način života. Vegani strogo izbegavaju bilo šta životinjskog porekla, kako hranu, tako i odeću i bilo šta što bi podrazumevalo korišćenje životinja. Ne jedu meso,ribu ,morske plodove, jaja, mlečne prizove i med. Ne nose krzno, ni odelo od vune, kože, ni bilo kog drugog životinjskog porekla.
DA LI VEGANSKA ISHRANA MOŽE BITI IZVOR PROTEINA?
Naravno da može. Veganska ishrana može da sadrži i proteine koje su neophodne za organizam. Vegani konzumiraju sočiva, tofu, grašak,badem,kikiriki, sojino mleko, spanać, pirinač, brokoli, kelj, leblebijala i ratne semenke, koji su veliki izbor proteina.
Izvor:pinterest
DA LI VEGANSKA ISHRANA MOŽE IMATI MINERALE I VITAMINE?
Često kada se čuje da neko ne jede meso, pita se da li dobija organizam sve što je potrebno. Kalcijum se može dobiti iz namirnica biljnog porekla i to u spanaću,kelju, brokoliju,blitvi,repi i zelju. Gvožđe koje je veoma važno za krvnu sliku se nalazi u sočivu,cvekli, grašku,suvom grožđu i lubenicu. Vitamin D ima pomorandzin sok, sojino i pirinčano mleko. Cinka ima dovoljno u žitaricama i orasima. Omega-3 masne kiseline unose preko lanenog semena, uljke repice, soje i oraha.
Izvor:pinterest
VEGANSKA ZAMENE ZA MLEKO, SIR,MASLAC.
Postoje alternativne vrsta mleka kako od soje tako od oraščastih plodova, kao što su badem,lešnik i kokos. Umesto klasičnog maslaca vegani koriste kokosov maslac ili ulje. Vrlo lako se mogu naći i veganski maslaci. Na tržištu se mogu naći veliki broj biljnih sireva.
ZAŠTO LJUDI POSTANU VEGANI?
Pre svega iz humanosti, zbog ljubavi prema životinja i planeti, kao i zbog svog zdravlja. Predrasude prema veganskoj ishrani se polago razbijaju i sve je više vegana. I dalje ima osuda, i nametanja tipa „Hajde uzmi malo mesa, neće ti ništa faliti“ ali sve su bolji uslovi za ljude koje odlučuju na ovaj vidi života. Sve bi bilo bolje kada bi ljudi „izvadili glavu iz tuđeg tanjira“.
DA LI JE VEGANASTVO BUDUĆNOST I KOLIKO VEGANI IMAJU IZBOR PRI KUPOVINI I ODLAZAK U RESTORANE?
Koliko se veganstvo može proširiti to je neizvesno. Kao što smo rekli sve je više ljudi koji postaju vegani. U prodavnicama se mogu videti sve više veganskih prozivoda, kao i uzdravim hranama. Mogu se naći i veganski restorani.
VEGANI O VEGANSTVU:
Dunja Dimitrijević:“Svi smo mi stanovnici planete Zemlje, razvijamo se i zajedno smo jedna celina. Svi smo jednaki.
Danas pričamo o veganizmu. Veganizam je eliminisanje bilo kakve vrste eksploatacije životinja. Nije samo ishrana u pitanju, tu je i odeća, zabava, laboratorijska ispitivanja i još mnoge stvari koje su opravdane. Njihova patnja se smatra jednako istoj patnji bilo kog bića, to je princip jednakosti ka kojem svi težimo. Bar smo tako naučeni. Kada neko poseduje moć tretira onog koji je nemoćan, kao objekat. Kada bi se ljudi sami edukovali i posmatrali stvari bez poveza na očima, shvatili bi sami da je veganstvo naša budućnost.
8 litara vode je potrebno za samo pola kilograma govedine. Da li možete da zamislite svet bez vode? Bez životinja? Verujem da je odgovor odričan, ali tu nas čeka u bliskoj budućnosti ukoliko se nešto ne promeni. Odbrambeni sistem ljudi glasi ovako:
,,Oduvek smo jeli meso ‘’ ,,
,,Oduvek smo imali ratove’’
,,Oduvek postoji rasizam’’
,,Oduvek postoji robstvo’’
To ne znači da je ispravno, samo zato što to oduvek postoji.
Ako smo ljubitelji životinja, zašto pravimo razliku? Zašto psa volimo, a kravu jedemo? Zašto mačku mazimo, a lisicu nosimo? Vreme je da skinete povez sa očiju i razmišljate svojom glavom.
,, Kad bi klanica imala staklene zidove, svi bi bili vegani’’
Danijela(Veganjamcije)”Način ishrane koji odaberemo, utiče pre svega na naše zdravlje, ali takodje i na okolinu – na zdravlje naše planete. Brojna istraživanja ali i individualna iskustva idu u prilog zdravstvenog boljitka nakon prelaska na biljnu, vegansku prehranu. Nezdrava ishrana, puna životinjskih i rafinisanih namirnica, glavni je uzročnik bolesti i smrtnosti širom sveta, nadmašivši čak i pušenje duvana. Jedenje više biljaka i manje životinjskih proizvoda moglo bi svake godine sprečiti preko 10 miliona prevremenih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti. Sve je više profesionalni sportista, svetski prvaka u različitim disciplinama, koji ruše predrasude i promovišu vegansku ishranu kao optimalnu i najbolju.
Stočarstvo i industrija mesa i mleka su odgovorne za veliku emitovanje velike količine štetnih gasova, koji su vodeći uzročnici rastućeg problema staklene bašte na planeti. Istraživanja navode da su veganska i vegetarijanska ishrana direktno povezane sa drastičnim smanjenjem emisija ovih štetnih gasova.
Naučnici su izračunali da bi jednostavna odluka da se jede pasulj umesto govedine mogla pomoći Sjedinjenim Državama da postignu ciljeve smanjenja emitovanja štetnih gasova u atmosferu.
Dalje, resusrsi čiste vode su sve manji a mesna i mleačna industrija dodatno odmažu. Za proizvodnju samo jednog kilograma govedine potrebno je 1.800 litara vode, što je prilično neefikasno korisćenje koje pritom nikome ne donosi dobro.
Poljoprivreda koristi oko 40% kopnene mase zemlje bez leda. A činjenica je da skoro dve trećine proizvedene količine soje, ječma, kukuruza, i mnogih drugih žitarica odlazi na ishranu stoke u mesnoj industriji. Tužno je i potresno koliko neefikasno koristimo resurse. Ako bi većinski prešli na biljnu ishranu, smanjili bi eksploataciju zemljišta, zaustavili krčenje šuma a pre svega- smanjili glad u svetu. Od trenutno proizvede biljne hrane, imali bismo da nahranimo sve ljude na planeti.
Ljudi trebaju duboko da preipitaju svoje etična i moralna načela. Zbog nas samih i budućih generacija od kojih pozajmljujemo planetu.
Istraživanja potvrđuju da je biljna ishrana optimalna za rast i razvoj dece i očuvanja zdravlja cele porodice, bez obzira na starosnu dob. Naravno, bitno je da je ishrana uravnotežena, raznovrsna, da se jede dovoljno žitarica, voća, povrća, mahunarki, semenki i orašastih plodova. Što manje industrijski prerađene hrane a što više svežih i celovitih namirnica – sa naglaskom na namirnicama bogatim proteinima, kalcijumom, gvožđem, cinkom, jodom i omega-3 masnim kiselinama. Na taj način sebi i svojoj deci pružamo zdrav temelj za ceo život. Ono što je kontraverzno, jeste vitamin B12. Njegov deficit je primećen kod većine stanovništva, bez obzira na način ishrane. To ima veze za osiromašenim i zagađenim tlom, sve lošijom apsorpcijom u našim crevima, itd. Moj savet je da se količine ovog vitamina, kao i vitamina D, redovno kontrolišu i po potrebi koriguju“
“Nije retkost da roditelji oklevaju kada je u pitanju veganska ishrana dece. Moj savet mamama veganima da se adekvatno informišu, i tako pobede mogući strah. Dalje, da pronađu podržavajućeg pedijatra i zajednicu roditelja koji takođe tako odgajaju svoju dečicu – podrška, ohrabrenja i razmena iskustava su izuzetno važna. I na kraju da uživaju u pripremi hrane, budu maštovite i kreativne”.
Tatjana Toroman:”Mislim da je pretežno biljna ishrana budućnost, a već sada vidimo kako je sve više mainstream, ali ne veruje da je apsolutno veganska ishrana budućnost za celu populaciju. Namirnice kupujem na više mesta:lanci velikih marketa 8najčešće Maxi), u prodavnicama zdrave hrane, na pijaci, I direktno od proizvođača organske hrane. Generalno sam imala dosta podrške od najbliže okoline. Dešavalo se da naiđem I na osuđivanje, nerazumevanje I ismejanjave, ali nisam dozvolila da me to sputava”.
Nemanja (veganinkvizicija.com)”Bilo bi važno da bude, ali teško je reći koliko je daleko ta budućnost i da li će doći do nekih masovnijih promena za vreme naših života. Za sada ima nekih pozitivnih pomaka, ali kod većine ljudi je svest i informisanost o ovoj temi i dalje na vrlo niskom nivou. Pritom je industrija životinjskih proizvoda ogroman biznis, kome je u interesu opšta neobaveštenost po pitanju ishrane. U svakom slučaju, prelazak većeg broja ljudi na biljnu ishranu bi značajno uticao na smanjenje problema hroničnih bolesti koje su karakteristične za moderno društvo, a pošto takva ishrana zahteva manje resursa to bi imalo i pozitivne ekološke posledice, što je i stav Ujedinjenih nacija, čiji stručnjaci apeluju na prelazak na održiviji način ishrane.”
https://www.theguardian.com/environment/2010/jun/02/un-report-meat-free-diet
“Postoje razne varijante veganske ishrene, neke uključuju dosta industrijskog džank fuda, ali neka normalna veganska ishrana ima sve što je potrebno za organizam i u principu je zdravija od onoga što se danas smatra standardnom ishranom. Treba dodati da se za većinu vegana preporučuje suplementacija vitamina B12. Mi praktikujemo tu ishranu već dugi niz godina i možemo da potvrdimo da smo zdravi, da imamo dobru krvnu sliku itd. Iako je ova tema kod nas i dalje kontroverzna zbog nedovoljne informisanosti i ukorenjenih predrasuda, najveće svetsko udruženje nutricinista je još pre 12 godina objavilo zvaničan stav da je veganska ishrana „zdrava, nutritivno adekvatna i pruža zdravstvene koristi po pitanju prevencije i lečenja nekih bolesti“, kao i da je „prikladna za sve faze života, uključujući trudnoću, period dojenja, detinjstvo, adolescenciju, kao i za sportiste.“
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19562864/
Autor:Aleksandra Lazić
