Danas, njegova proslavljena teorija višestrukih svemira, najpre je nailazila na prezir u akademskom svetu. Hju Everet, američki naučnik, usled razočaranja napustio je svet teorijske fizike i okrenuo se strogim vojnim istraživanjima i tragičnom privatnom životu.
OD BIZARNE IDEJE DO NAJLOGIČNIJE MISLI
Hju Everet je bio američki fizičar rođen 1930. godine u Vašingtonu. Bio je brilijatni matematičar i kvantni teoretičar koji se školovao na prestižnom Univerzitetu Prinston. U fiziku je uveo novu koncepciju stvarnosti i uticao na tok svetske istorije u vreme kada se nuklearni rat uveliko nazirao. Za ljubitelje naučne fantastike, Everet je bio heroj koji je izumeo kvantnu teoriju više univerzuma. Nasuprot tome, za svoju decu on je bio neko drugi – emocionalno nedostupan otac koji je dane i sate provodio za čašom i cigaretom u ruci.
Teoriju o mnogim svetovima razvio je dok je bio student Prinstona sredinom 50-tih godina. Everetova revolucionarna analiza raskinula je teorijski zastoj u tumačenju načina kvantne mehanike. Iako ideja o mnogim svetovima ni danas ni na koji način nije univerzalno prihvaćena, njegove metode u osmišljavanju teorije nagoveštavale su koncept kvantne dekoherencije koja je usvojena mnogo godina posle.
Everet i njegov kolega sa fakulteta Čarls Misner smišljali su smešne stvari kako ih je Everet kasnije nazivao. On je imao osnovnu ideju koja stoji iza teorije mnogih svetova, pa je vrlo brzo krenuo da razvija disertaciju u tom smeru. U nastojanju da postigne ovaj poduhvat, Everet se hrabro pozabavio problemom merenja koji je fizičare ometao 20-tih godina. On je problem pokušao da reši spajanjem mikro i makro sveta u jedno uz pomoć univerzalne talasne funkcije. Time je otvoreno novo tlo same kvantne mehanike, a postojanje više univerzuma sa kopijama istih stvari u svakom pojavila su se kao posledica teorije.
Nacrt koji je sadržio ove ideje izazvao je u naučnom svetu izvanrednu borbu pristalica ove teorije i onih koji su ovo smatrali još jednom bizarnom idejom bez osnove. Everetov akademski savetnik Džon Veler odneo je nacrt disertacije u Kopenhagen kako bi ubedio dansku akademiju da usvoju Everetovu tezu. Međutim, akademija je ovo odbila nazivajući teorijom teologijom.
Da ne bi izgubio disertaciju, odlučio je da se zaposli kao istraživač u Pentagonu. Tada se preselio nazad u Vašington i nikada se nije vratio teorijskoj fizici. Projekat u Pentagonu sastojao se istraživanja potencijalnih stopa smrtnosti od radioaktivnih padavina u nuklearnom ratu. Radio je na tome kako da minimalizuje žrtve svog naroda od strane Sovjetskog saveza, ali i kako da poveća smrtnost neprijatelja.
U aprilu 1957. godine Everetova teza je odobrena, ali u skraćenom obliku. Njemu to nije bilo dovoljno te je bio duboko razočaran i ogorčen zbog nereagovanja na njegovu teoriju.
Emocionalno povučen i odan alkoholu, umro je u 51. godini ne dočekavši da mu sadašnji fizičari odaju počast za izuzetne doprinose savremenoj nauci i nazovu ga ocem paralelnih svetova.
Autor: Isidora Simić
