Od kako je usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti postao je tema o kojoj se svaki dan govori i razmatra koliko je to bilo potrebno. Dok se neki slažu da je ova korekcija sprskog jezika bila neophodna, sa druge strane drugi deo javnosti misli da je to nije bilo potrebno. Pitanje je koliko će to biti samo jezička ravnopravnostt, a koliko će to zaista pomoći ženama? Kako su to uvek toliko glasni kada je debata o jezičkoj nedoumici , uvek tihi kada su prava žena zaista ugrožena?
Šta je tu sporno I šta je to što “žulja” ? Ostavimo sada po strani, mada je I to važno što neke imenice prebačene u ženski rod zvuče apsurdno. Ono što je veći problem jeste da je mnogo važnije da zaista dođe do rodne ravnopravnosti, a ne samo jezički. Šta vredi ako će vas neko zvati advokatica, ako vi u nekoj advokatskoj firmi nećete imati isti status kao advokat. Žena radi kao ista muškarac, prima manju platu, nemaju razumevanja zato što je majka ili još gore ne može da rodi dete da ne bi ostala bez posla. Ali eto ona je advokatica, ona je “uvažena” kao advokat. Šta vam vredi da vas oslovljava kao vozačica, ako će da vaše vozačke sposobnosti da se omalovažavaju zato što se žena. Koji se smisao da vas oslovljavaju kao admiralka , ako će vaše požrtvovanje I sposobnost neće uvažavati I pored toga ste doprineli možda više od bilo kog muškarca. Tu imamo I antifaštitkinju koja izgubi svaku smisao ako vas neko oslovi kada vam kaže šta vi znate o fašizmu i snishodljivo se odnose prema vašoj borbi. Može na vašoj radnji pisati automehaničarka, ali od toga nemate ništa ako muškarac neće ostaviti svoja kola zato što nema poverenja u vašu znanje o popravljanju motornih vozila.
Nisu žene u prošlosti toliko toga prošle i preživele da vrhunac rodne ravnopravnosti bude da mora žena inženjer da se zove inženjerka ili žena naučnik naučnica. Pri tom se i dalje ističe kako su više izuma i dostignuća na ovaj svet doneli muškarci. Već da se podržavaju u toku školovanja, da na poslu ako dopinose kao svoje kolege budu uvažene i istaknute. Ništa ne znači novinarka, ako se ona ne uvažava kao svaki novinar, izvređa I još gora joj prete , uopšte ne poštuje njen rad.
Prvo moramo sve talentovane devojčice koje su spremne učiti i imaju velike planove uputiti ka najboljim školama. Mladim devojkama koje su završile fakultete ili srednje škole pomoći da dođu do posla i da napreduju na poziciji na kojoj rade. Da im se da šanse da pokaži da imaju kvalifikacije kao muškarci I steknu rado iskustvo. Ženama preduzetnicama biti vetar u leđa da razviju svoj brend. Tako neka vodeća firma bude pod imenom jedne snažne žene. Da ne moraju birati između porodice I posla. Da se majke moraju štititi od otkaza, nikako ne mogu otpustiti. Da seksulni mobing bude daleka prošlost. Bilo koje zanimanje ako žena radi dobro kao muškarac bude istaknuta i poštovana. Plate za dva radnika koja rade isto da bude jednaka, ne manja osobi ženskog pola. Ravnopravnost ne treba da bude samo na papiru, već zaista da se primeni u životu.
Autor:Aleksandra Lazić
